Александар Вучић као вођа "Жена у црном"

Није потребно чекати првих 100 дана Вучићеве владе да бисмо дали прве оцене. Вучићев будући начин владавине види се већ из претходних годину и по дана на месту ППВ-а као незваничног премијера, а може се ишчитати и из ових 25 постизборних дана. Вучићев принцип власти могао би се дефинисати као ред избора, ред хапшења, ред реконструкција владе, ред медијских димних завеса, ред разних залудних тема..., па све опет испочетка.

Примера је пуно: Када се прави граница са КиМ, то се покрива хапшењем Мишковића, када треба решити економске проблеме, онда се медијска пажња пребацује на низ локалних избора (Косјерић, Земун, Врбас, Оџаци, Вождовац...), када унутар владе бујају разне нерешене политичке афере, онда се врши реконструкција владе, када нема оправдања зашто 20 дана апсолутни победник избора не може да направи нову владу и тек пише програм будуће Владе - онда нека сви водећи дневни листови данима оптужују покојног Милошевића за сва убиства која су се догодила 90-их, када нема одговора ни на једно питање, ту је Шарић...

И тако у недоглед, како никада не бисмо дошли до једноставног питања: А шта си ти, друже Вучићу, урадио за годину и по дана власти, и ко те сада спречава да нешто урадиш? Овакав стил владавине Александра Вучића може се очекивати и у наредном периоду. Следи шест месеци замајавања око ванредних покрајинских избора, па неколико нових хапшења и медијских афера типа коме је све Мишковић давао паре изузев мени (односно самом Вучићу, кога је Мишковић такође финансирао), па шест месеци око одржавања ванредних локалних избора и конституисања нових власти на локалном нивоу, па реконструкција Владе Србије јер се више министара није показало како треба, па их Вучић мења јер коче реформе...

На овај начин Вучић може поново да сеје медијска залуђивања и изговоре, ништа не уради, а ипак тако преживи годину и по до две године власти. Једино што му може направити проблем јесте неповољан развој спољнополитичких околности и економско-социјални банкрот Србије. На ово прво не може да утиче, а ово друго може да одложи за годину или две новим кредитним задужењима и продајом Телекома.

Постоји још један потенцијални проблем за Вучића, а то је што у Скупштини Србије нема озбиљне опозиције (па тако ни оне њему и странцима најкорисније: контролисане и лажне патриотске опозиције), и што се опозициони рад излио ван парламента, на улице. Зато ће одређену пажњу морати да посвети контролисању ванпарламентарне политичке сцене и по могућству формирању нове лажне опозиције под његовом контролом (нешто попут неуспешног покушаја са 1389 Мише Вацића). Овог пута покушај ће бити много озбиљнији и организованији, и ту се може очекивати активирање разних спавача и играча. Примера ради, Вучић може активирати Вука Јеремића као нову патриотску странку или правити лажни монархистички покрет на челу са британским агентима, пошто је то једна од непотрошених патриотских опција.

Ново замајавање патриотских бирача и осећања вршиће се и помоћу разних лажних и мање битних тема које треба да скрену пажњу јавности са других, у овом тренутку кључних агената страног интереса. Примера ради, наметаће нам теме „Жена у црном”, Соње Бисерко и Наташе Кандић, педербалова и осталих репова Друге Србије, само да се не бисмо бавили Александром Вучићем и Томиславом Николићем. Сваком српском родољубу данас би требало да буде јасно да је време некадашњих „Жена у црном” прошло, да оне нису обавиле постављени задатак, да су западни центри моћи у међувремену ангажовали нове оперативце на терену, и да је водећа „Жена у црном” у Србији данас Александар Вучић лично. Зашто губити време на потрошене и промењене играче, а ћутати о Вучићу? Зар то није у Вучићевом интересу? Да се разумемо: мера опозиционог деловања у Србији данас је критика Александра Вучића и његове власти. Ко то прескаче, а прави се паметан по многим другим мање битним питањима - тај је лажњак!

Зато је прво правило будуће Нове српске опозиције непристајање на режимске симулације и лажне опозиционаре. Не глођати медијске коске које нам вучићевци бацају. Ако грађани Србије имају неки проблем – треба их упутити на Александра Вучића. Он је обећао да ће решити све њихове проблеме и за то добио подршку на изборима (разуме се уз невиђену медијску и страначку тортуру). Ако Александар Вучић лично и његова влада у целини у било чему смеју да буду на страни српских националних и државних интереса, подршка српских родољуба неће изостати. Али да се пецамо на лажне теме и лажне опозиционаре - то би заиста било глупо и залудно са наше стране. Примера ради, за неколико недеља следи нова геј-парада. То је манифестација коју овог пута треба оценити као врхунски израз нове Вучићеве власти и позвати га да се стави на чело манифестације. Зашто бисмо ми српски родољуби бранили Београд од педербалова? Можда је боље да се Београд на челу са Вучићем и вучићевцима опогани до краја, како би се из те пропасти боље видео пут спасења?

Имамо ми, српски родољуби, много важнијих послова, а то је збијање наших редова, реорганизација наших удружења, програмско и кадровско освежавање, тражење нових облика деловања и сарадње, као и даљи рад на стварању Нове српске опозиције коју су Двери већ предложиле. Зато је много битно не наседати на све Вучићеве лажњаке и окренути се организационом јачању Нове српске опозиције. За то време свакако отворити четворе очи како се у празан простор не би убацили нови лажњаци који ће имати Вучићеве паре и медије како би спречили стварање истинске опозиције Вучићевом режиму.

Аутор је члан Старешинства Покрета Двери.