Proteći će još mnogo vode dok ne isplivaju konkretni dokazi da se Hrvatska i Republika Srpska mogu naslanjati jedna na drugu kao prijateljske i partnerske strane, ali u prvoj posjeti hrvatskog predsjednika Banjaluci u ovom trenutku treba vidjeti i fakte koji ohrabruju.

Srbija je, kao i Makedonija, evropski statusni „čekač“ na pridruženje, a ne „pregovarač“. Eufemizam „kandidat“ lako se brka sa oba, veoma različita stausa pred EU. Za razliku od Srbije, Crna Gora je počela pregovore.

Ozbiljni političari veruju da će izbori biti raspisani mesec dana nakon što građani počnu da slobodno putuju Evropom, a opet koji mesec pre nego što država ne potroši zajmove i kredite koje je uzela kako bi preživela svetsku krizu. Ali se još u Srbiji nije rodio vidovnjak koji je pogodio koliko će neka vlada trajati.

Do juče su naši istaknuti privrednici bili nezaobilazni partneri vlade. A sada je „u kiparskom prosvetljenju“ i predsednik Republike uvideo da novac zarađen u Srbiji iznose upravo oni koji su oslonac ekonomske politike.

 „Spontano“ su se okupili i to iz raznih gradova Srbije. „Spontano“ su došli iz Novog Sada, Vršca, Niša, Kragujevca... „Spontano“ su ispred ulaza u Dom Narodne skupštine postavljena i dva video bima i postolje za govornika, mikrofoni i zvučnici.

Ono što je besmisleno u celoj ovoj priči jeste uplitanje nacija i država u muzičku industriju. Nažalost, to je upravo ono što akteri navedene industije često rade, nalazeći neku računicu u tome što svaki pevač sa ovih prostora može da predstavlja svaku od zemalja sa ovih prostora.

Sudeći po najavama veoma brzo i potrebnom većinom, skoro jednoglasno, usaglasiće se Statut sa Ustavom. Da li će se tim činom nešto rešiti i šta? Da li to znači da su svi njegovi nedavni pisci i donosioci iskreno i trajno promenili svoja shvatanja usvajajući izmene suprotne svom prvobitnom delu? 

Srećom, na zapadu je deo intelektualne javnosti, koji se na svakom koraku suočava sa ogromnim pritiskom, shvatio ovaj obrazac. Među njima je i Dajana DŽonston, istaknuta intelektualka i istinski borac za ljudska prava koja je rođena u Minesoti 1934. god.

Ako zaista hoće da pokaže da svi snosimo isti teret bolnih mera, mogao bi da ukine takozvane posebne ili specijalne savetnike, koji primaju više od 100.000 dinara a najčešće ništa ne rade. Postavljena lica ne bi mogla kad im se prohte da menjaju mobilne telefone, laptopove, tablete, već da trendove prate o svom trošku.

Od kada su srpski huligani pre devet meseci zverski ubili Francuza Brisa Tatona u jednom beogradskom kafiću, vi ste sistematski učeni da mislite da je nepristojno i neljudski više ikada pitati ko je kriv u tuči jednog Srbina i jednog stranca.