У причу о колективној кривици Срба укључили су се многи западноевропски и амерички аналитичари. Најсвежије је обраћање новинара шведског радија Герта Филкинга, који је Србе назвао Брејвицима, психопатама, свињама и ретардима. Иако је касније уследило извињење, у његову одбрану су стали многи новинари, политичари и организације.

Ако је неко спреман да, било из „идеолошких“, „секташких“ или „гурманских“ разлога, транжира или једе људе, зашто не би унаказио и пса. Још је страшнија помисао да би неко био у стању да направи овако нешто само да би изазвао реакцију јавности и попунио своје фондове.

Хабзбург се лепо прошетао по Београду и Новом Саду, проглашавајућу успут Дачића „винским витезом“, док ми уједно и не знамо да ли ће бити званичне државне прославе стогодишњице Првог светског рата, јер новац за свечаност још није ни распоређен.

Да је Мишић правовремено спречен да бакљу унесе на Маракану, не би имао чиме да повреди Трајковића. Дакле, Мишић је неспорно крив за нешто. Сигуран сам да није за „убиство у покушају са умишљајем“ као што то каже судија Лазовић, али његова кривица је овде периферна.

Примера ради, наметаће нам теме „Жена у црном”, Соње Бисерко и Наташе Кандић, педербалова и осталих репова Друге Србије, само да се не бисмо бавили Александром Вучићем и Томиславом Николићем.

Шта ће Србија имати од ове резолуције? Ништа. Ова резолуција не треба да нас радује, упркос оптимизму којим су нас обасипали наши медији који су ову вест, која се може оквалификовати као “још једна од бројних подршки са Запада”, пренели готово еуфорично.

Стална америчка подршка бахреинској монархији доноси са собом Америци две врсте ризика. Један аспект је да Америка штити и заступа демократију и слободе човека једино онда када то одговара опипљивијим интересима Вашингтона.

Србија бележи сличне резултате као и највеће земље које су одмах реаговале на кризу. Спречен је колапс привреде, ублажене су последице по становништво, очувана је стабилност валуте и обезбеђена реализација кључних инфраструктурних пројеката.

Француска је недавно обзнанила своје намере да јавно наоружа ове терористичке групе које оперишу у Сирији и које су сада од стране посматрача за заштиту људских права препознате као групе које извршавају систематске и широко распрострањене злочине над сиријским народом.

За политичку стабилност у Србији је важно да дугорочно постоји политичка опција за коју би грађани знали основни стратешки правац. Отуда, ми са ДС нисмо постигли једнократни споразум већ желимо да буду наш дугорочни партнер.