Како је могуће да се, у среду, на Авали, за Б92 и за Блиц ништа није десило? Ни торањ од 200 метара, ни председник, ни патријарх, ни то што Коштуница није позван на отварање, ни то што је Тадић, онда, рекао да му је због тога жао, ништа од тога није била вест.

Србији је потребан минимум поштења, визије, плана и једиснтва. Ми немамо могућности да се разбацујемо. То што Вучић каже „причекајте крај године па да видимо“ – од тога нема ништа! Боље би било да каже „причекајте крај мог мандата“, јер без четири године реформи и трпљења нама нема спаса.

Тренутно је БРИК, једнима нада за престанак економске доминације, док другима, представља најозбиљнију претњу да неће више бити могуће извлачити неоколонијалне профите из штампања долара и војне силе.

Онда се десило су јуришници једне про-НАТО странке, једне про-ЕУ странке и једне сорошевске телевизије без овлашћења скинули статус са мог налога, објавили га без мог овлашћења и самим тим извршили су кривично дело.

Очигледно је да су наши тајкуни отворено изашли на политичку сцену са захтевом да се економска политика креира у складу са њиховим интересима. Структура моћи у нашем друштву је у потпуности огољена и јасно је да се већина одлука доноси ван надлежних институција.

Изгледа да су све наше досадашње владе врло успешно сатирале опозицију, да би у овим околностима које имамо данас морали ићи чак дотле да је морају некакао направити ако ништа друго оно због саме форме.

На Западу се помињу затегнути односи између Пољске и Руске Федерације који су почели да се стабилизују након што је премијер Владимир Путин постао први руски званичник који се придружио пољским званичницима у обележавању масакра у Катинској шуми.

Заговорници аутономије Војводине, па и њеног оцепљења од матичне државе, свесно заобилазе ову чињеницу, јер она не иде у прилог растакања Србије, чак напротив. Већински народ у Србији је и већински народ у Војводини, без обзира на вишедеценијски труд заговорника аутономије да створе нову нацију, такозване Војвођане.

Правовремена реакција РТС-а је, могло би се рећи,  спасла Илића приватне тужбе, јер је, како је рекла Јелена Триван, „после саопштења РТС-а постало јасно да то није спор између Велимира Илића и ње него да је то питање за државне органе“.

Нормални пут српског народа био је да ту Југославију поправља јер је он и створио. Ако је спрски народ положио толике жртве и ишао путем стварања заједничке државе и ако је то већ учињено – враћање назад било би поништавање свих тих жртава.