Дакле, не постоји ниједан ваљан аргумент којим би се могло оспорити настојање да се Статут АП Војводине усклади са уставним решењима. Уосталом, такав епилог неминовна је последица одлуке Уставног суда који је утврдио неуставност кључних одредби Статута.

Најзначајнија тековина догађаја у Кригизији, која баца додатно светло на савремено „друштво Светске кризе“ јесте да наизглед није исцрпљена могућност народног деловања у политици.

Разуме се да странке морају да представе своје програме бирачима, али под „кампањом“ више подразумевам оно са чиме већина грађана углавном има много више контакта од тога да једноставно добију образложења о детаљима из програма.

Да би се истеривање ђавола продужило, није довољно форсирање тема из тзв. „суочавања са прошлошћу“. Потребно је да оне постану део српских институција – оних које су најодговорнијe за социјализацију, образовање и васпитање младих.

СНС у области правосуђа има визију. Ово је стварно најцрњи хумор. Вучић и СНС (наравно и Дачић и СПС) су пример потпуне разградње правног система, дневног, свеобухватног и темељног кршења и рушења Устава, а о скандалозним законским предлозима и усвојеним законима да и не говорим.

Без обзира на то ко на крају буде постао већински власник компаније „Рио тинто“, готово је сигурно да ће компанија, која своје представништво у Србији има у виду београдске фирма “Рио Сава експлорејшн”, имати монопол на експлоатацију овог вредног минерала.

На велику радост Зоране Михајловић и Небојше Стефановића, и само за њих, на редном месту број 44 листе СНС-а се налази Миланка Карић, супруга Богољуба Карића, човека против којег је подигнута оптужница, 2010. године, а који је бекству још од 2006. године.

Готово је сигурно да ће, након што је снимак обелодањен, унутар америчке војске бити спроведена чистка, али тешко да ће она уродити плодом. Захваљујући овом пропусту, светској јавности дат је прави доказ намера америчких “хуманитараца”.

Најважнији и први императив једној држави је да чува свој територијални интегритет – то је концепт који је важнији и од чувања заједничке валуте, или од процеса продубљавања интеграције европског континента.

На наредним парламентарним изборима, ванредним или редовним, испуниће се баш оно што практична ДС, та Брена-национале српске политичке сцене, жели, ма ко био победник тих избора, биће то, „значи“ по рецепту ДС. Ако не у истој држави, сви Срби биће у истој интересној сфери. Па, ако. Шта фали?