Мени је неприхватљиво да неко неће у ЕУ. Разумљиво ми је да се каже „хоћемо у ЕУ, али под тим и тим условима“. Што се мене тиче, ја сам одавно престао да говорим „нећу“. Не прихватам да сам издао било који програмски детаљ СРС.

У појмовима међународног контекста, иако Сирија има много непријатеља у региону, од којих неки помажу побуњенике, ни на један начин она није држава попут Либије прокаженог Гадафија. Њена блискост са војним крилом Хезболаха у Либану је обезбедила значајну војну помоћ.

Три стотине и педесет година, за колико је моравска Србија робовала под Турцима, чувар њене идеје о државности и онда када државе више није било – била је Српска православна црква. Њени патријарси, владике и калуђери увек су били на челу народне борбе за слободу, па су зато у много примера вешани и дављени, сабљом сечени и набијани на колац.

Тешко се можемо одупрети једном здраворазумском утиску да су војници заправо били колатерална штета, а да Сједињеним Државама управо одговара једна квазидемократска држава која ће представљати трајни извор нестабилности у овом делу Европе.

Брутално контролисани медији, поред осталог, Вучићу требају и да би могао да прикрије сопствену метафорфозу, од младог Шешељевог јуришника који прети осветом „сто Муслимана за једног Србина“, у великог поштоваоца Тонија Блера и Алистера Кембела

На страну што су располагали, како је речено, огромном техником – очито није имао ко ни када да је употреби. А регрути, па и у код маринаца, знају шта се може учинити када се располаже таквом техником!

Како се извештава, Вашингтон се понео готово хистерично што је Москва дозволила сусрет Сноудена са јавношћу. Неки извори су јавили да је амерички амбасадор Макфол лично телефонирао заштитници за људска права Људмили Алексејевој па чак и претио, што је амбасадор демантовао.

Прошле недеље умро је патријарх који нам показао сву бесмисленост њихових џипова и порцуланских осмеха. Умро је патријарх који је српску цркву и српски народ поштедео црних мантија на оптуженичкој клупи у Хагу. Умро је човек који је могао да има све те џипове и злата. Али није...

Постоји и барем неколико озбиљних питања на које присталице ове теорије немају одговор. Пре свега, и најважније, да ли је ико од нас у стању да уопште замисли колико би велике, глобалне размере таква завера морала да има? Колика би огромна продукција иза тога морала да стоји?

Са Турском која говори Албанији, Косову и Босни и Херцеговини да представљају централни део њене сфере утицаја и са Русијом која даје новац и подржава Србију и Србе у Босни – изненада се добија алтернатива дугом и мучном процесу приступања ЕУ.