Пуна истина ће се, наравно, сазнати тек кад све прође и кад буде касно, као и у случају Косова и Метохије. Јер кога је данас брига што су тамо „жртве хуманитарне катастрофе“ у слободно време помало вежбале хирургију и вадиле Србима органе.

Војислав Шешељ се, исто тако добровољно пријавио у Хашки притвор, одакле су такође постојала редовна телевизијска укључења, али знатно ређа од оног у којима су гостовале Станија и Сораја! Такође, и Шешељ је повремено покушавао уз досетке да покаже јавности ко је главни у Хашком суду, и да га победи! 

Свако ко је прочитао ''Чујте Срби'' од Арчибалда Рајса, схватио је да се оваква слика Србије не мења већ готово цео један век. Ови људи којима се сад смејемо и армија сличних, за непуну деценију биће на кормилу ове земље. Да ли ће нам и тада бити смешно?

С обзиром на ово чини се да је Шешељева тактика која ставља нагласак на фронтални напад на Николића, а не Вучића, смислена и оправдана. Тиме би Шешељ могао да постигне два циља, уз тактичко избегавање отварања фронта спрам Вучића који је тренутно свакако најјачи играч од све тројице.

Ову страну рата Анри Леви не види у тексту који хоће правду за једног човека. Он тражи да Европа нађе свој дух и одмах пусти Јована Дивјака на слободу! Европска правда? Да, управо тако!

Серија успеха сиријске војске у 2013. години су резултат темељне и систематске промене стратегије Асадових генерала. Крајем 2012. године, многи аналитичари су очекивали релативно брзи пад Алепа и Дамаска и следствени „одлазак са власти“ сиријског председника Башара ел-Асада и његове БААС партије.

Са Турском која говори Албанији, Косову и Босни и Херцеговини да представљају централни део њене сфере утицаја и са Русијом која даје новац и подржава Србију и Србе у Босни – изненада се добија алтернатива дугом и мучном процесу приступања ЕУ.

Искључење Рафсанџанија дозвољава врховном вођи да избегне несигурност избора у којима иранска јавност поново постаје снажна. Јасно, врховни лидер жели да избегне врсту узбуђења коју би Рафсанџани покренуо да је наставио да даје јавне изјаве.

Веома је индикативно обраћање премијера А. Вучића о овом актуелном случају ”откривања” тајкунско-политичке везе. Његова изјава је типичан пример изјава које су код нас уврежене и изражавају његово незадовољство и негодовање понашањем тајкуна и политичара који су имали и очигледно имају и даље чврсту политичку подршку.

Из премисе да су људска права и антидискриминациони закони универзалне категорије можемо закључити да ће ова либерално-секуларна песница да крене и на остале религије и увјерења.