Уместо да учини оно што је обећао Обама је распламсао рат у Авганистану и отпочео нови у Пакистану. Убрзо после тога, Обама је понављао Бушове претње о нападу на Иран. Уместо здравствене заштите за Американце, биће више профита приватним осигуравајућим компанијама.

Реч је, ипак, о нечему другом. Ако српски народ нечим може да се похвали данас, после дводеценијске голготе, јесте то да огромна већина његових сународника, упркос свим неправдама које је отрпела, није изгубила свој осећај за правду и способност да све стави на своје место – сваку жртву оплаче и сваког зликовца осуди.

Ни ова власт није схватила основну лекцију демократије, да медији не могу бити продужена рука и политикантска батина једне странке и да ће се такав приступ медијима вратити као бумеранг управо онима који се руководе устаљеном праксом једноумља, гушења слободног и критичког мишљења и дијалога.

Како сада ствари стоје на политичкој шаховској табли? У српској политици нема стратегије, и тактике је у мањку, рокаде су додуше честе, топове смо одавно, хвала Богу, изгубили, политику воде само пијуни јер је њих увек на претек.

У драматичном расплету светске комедије капитализма, испоставља се не само да нема довољно стиропора, већ је понестало и сира. Гладне масе арапског света дижу ових дана свој глас и своја тела против домаћих дебелих мачака и траже своју нафту.

Њена победа је изненада ошинула многе, а неке и није, јер су се вођењем сопственим интересима већ раније дали у оснивање сопствених странака, које никада неће бити битнији фактори на политичкој сцени, али које би једнога дана могли да удају у некакву огромну коалицију,  и на тај начин чували сопствене интересе.

Није то тај протест који овде куља ван очију јавности, није то та порука коју обесправљени и они који су се овде помињали имају да пошаљу свету и граду и властима.

Председник Томислав Николић обавио је свој посао солидно. Дочекао је уваженог госта, доделио му високо српско одликовање, одржао упечатљив – мада не и беспрекоран – говор о историјским везама Србије и Русије и заједничким војним подухватима. Интересантнији је ипак сусрет премијера Александра Вучића са руским председником.

Наша потрошачка корпа, брижно је удешавана и усаглашавана са потребама власти, ради приказивања оптимистичке визије положаја и перспективе Србије. Европа саопштава да у нашој потрошачкој корпи фали трећина производа који су нормални за живот у нормалној држави.

Ми имамо јако велико богатство на КиМ-у. Као што Руси имају у Сибиру ресурсе, тако и ми имамо ресурсе на КиМ-у. КиМ је српски Сибир, јер практично, све што се налази у Мендељејевој таблици, налази се овде. То је наш адут и на основу тога, можемо да разговарамо и са Немцима и са Русима.