Бљесак Хирошиме

Данас смо се окупили да одамо пошту жртвама најубојитијег дела које је људска рука икада починила, и да изразимо нашу солидарност са преживелима, хибакусама.

Ко год стане у сенку споменика Атомске куполе, не може а да не буде преплављен неизмерном патњом житеља Хирошиме - многобројних мушкараца, жена и деце који су се нашли на удару најразорније машине за убијање употребљене у аналима историје.

Почело је као заслепљујући бљесак светлости. Потом, како је облак у облику печурке почео да расте, други, пун чађи и крхотине обавио је град. Уследили су пожари који су се муњевито ширили, стварајући ударе врелог ваздуха и пепелне кише.

Људска бића се ничим нису могла одбранити од такве силе.

Читави животи хибакуса - оно што су знали; они које су волели - све је нестало.

Упркос томе, одбили су да подлегну, верујући да живот ипак побеђује - чак и у Хирошими - где је најсмртнији од свих ужаса дошао по своје.

Даме и господо,

Отпорност и достојанство хибакуса је непресушни извор инспирације човечанству за изградњу света без нуклеарног оружја.

Прва резолуција коју је усвојила Генерална скупштина УН позвала је на елиминацију атомског и сваког другог наоружања за масовно унишавање.

Упркос томе, све до данашњег дана, настављамо да живимо суочени са претњом потпуног разарања.

Верујем да међународна пажња мора остати усмерена на ову драстичну опасност по светски мир.

Част ми је што сам задужен да организујем први састанак светских лидера у историји Генералне скупштине на тему нуклеарног разоружања који ће се одржати у септембру ове године.

Надам се да ће то бити значајан корак ка испуњењу циља да се свет ослободи атомског оружја, како се патње Хирошиме и Нагасакија од пре 68 година никада више не би поновиле.

Даме и господо,

У близини моје канцеларије у седишту Уједињених нација у Њујорку, налази се Врт ружа, на чијем улазу стоји Јапанско звоно мира. Исковано је недалеко одавде, од новчића из 60 различитих земаља - укључујући и моје - Србије.

Звоно је смештено у структуру која подсећа на традиционални синтоистички храм. На његовој површини је уклесан једноставан, достојанствен натпис : “Нека живи потпуни мир у свету”. 

Сваког септембра, оно зазвони у част симболицног подсећања на ову узвишену тежњу човечанства.

Његова звоњава позива да се смогне снага која ће потиснути огорчење, пронађје воља да се не посегне за осветом, и створи одлучност да се оствари помирење.

То је циљ за кога су се хибакусе свих ових година достојанствено залагале, дајући тиме виши смисао жртви својих најмилијих.

То је, верујем, циљ којем се сви ми који дођемо на ово освећено место морамо изнова посветити, упркос знању да ће он вероватно остати неиспуњен за још много година; у нади да ће и будуће генерације прихватити све што он представља, и тако нас приближити дану када ће коначно завладати потпуни мир у сваком делу ове планете. 

(Говор Вука Јеремића на комеморацији жртвама Хирошиме)