Књига Биљане Живковић нас учи да духовни провинцијализам није ствар прошлости и да је слободна мисао прва жртва идеологије – чак и оне „прогресивне“. Бити паланка то није питање географије већ мисаоне окошталости.

"Такав маћехински и неправедан третман неминовно води радикализацији опозиције. Да ли ће она изаћи из парламента, или ће ићи на неку врсту парламентарне опструкције, то је питање. Али, немојте очекивати да вам седимо тамо као глинени голубови"

Довољно је да се минимална већина убеди да „Јанукович мора да иде“ и да је про-западна влада „обавезна и нужна“. Такве ставове потхрањују тешка економска ситуација и нереална очекивања од ЕУ интеграције, као и константни притисци са циљем убеђивања становништва које није ус тању да сагледа политичку ситуацију споља.

Као што смо видели у случају Булевара, сами по себи медији нису ништа друго до психолошко-пропагандни комплети у интересу повезаних лица. Бојим се да је то стање неповратно, што значи да би требало размишљати о новим медијима.

НСПМ преноси текст интервјуа са једним од наших уредника Николом Танасићем, који је на француском објавио портал Boulevard Voltaire. Француски текст интервјуа можете погледати овде.

”Шта би, по теби, требало да урадим? Да гласам за оне за које се већ зна да ће имати највише посланика, само да бих се нашао на страни победника? Први на то ћути, а наставак њиховог разговора нисам чуо, јер су обојица изашла из трамваја.

Србији прети слом какав су доживели Мексико, земље југоисточне Азије и Русије, Аргентина. Коришћењем нових кредита добијених од ММФ-а, као и од других кредитора и евентуално рефинансирањем дела врло високих спољних дугова предузећа, тај ће се слом само одложити.

 Један тако нагли стратегијски заокрет Анкаре, такође би снажно утицао на односе са заливским монархијама, пре свега са Саудијском Арабијом и Катаром, спонзорима џихадистичких милиција које се боре против Асада и других алтернатива Исламској држави.

Шведски кримић доживљава интернационалну експанзију – пре свега кроз BBC екранизацију романа о Воландеру и међународни успех трилогије Миленијум Стига Лашона.

Иако је у питању било очито кршење људских и грађанских права, као и права на слободу мишљења истакнутих српских интелектуалаца - и то од стране владе која је чланица НАТО и верна савезница евроатлантске политичке оријентације - овом приликом није се огласила ниједна међународна организација, од оних које се тако приљежно баве одбраном и заступањем људских права и слободе мишљења.