Једина нада остаје у томе што руска страна врло јасно и добро разуме комплетну ситуацију у Србији као и последице које могу да доведу до још веће дестабилизације, уколико српске власти донесу решења на штету Србије и потпишу свеобухватни мировни споразум са Приштином ван оквира Устава Србије и Резолуције 1244, чиме би признале Косово као независну државу

Србија је и овом одлуком оштећена, јер подаци показују да око 98-99% тражилаца не добија азил, што показује да нема политичког прогона, нити оправданог страха од прогона, који би довео до позитивне одлуке. Због тога Београду сматрају да би до смањења броја тражилаца азила довело проглашавање Србије за земљу сигурног порекла.

“Едит и ја” није једина инстанца у којој српска научна фантастика покушава да тематизује српску политичку ситуацију. У овом тренутку се на тржишту налазе чак четири врло свежа романа, од којих су неки релевантни не само естетски већ и у оквирима естаблишмента.

Свака наредна демократска власт има за обавезу да поништи све ове по Србију штетне, а по џепове њених челника и њихових партнера више него корисне уговоре. Тога треба да буду свесни сви који данас са њима праве овакве дилове. Једном ће морати да се подвуче црта и нико од деведесетих до данас неће моћи да буде аболиран. 

„Историјски пројекат Сребреница“ позива удружења из Федерације БиХ која су честитала државни празник Републици Српској да се одваже да 4. јула 2014. године честитају државни празник својим иностраним спонзорима, али користећи фотографије које приказују аутентичне темеље њихове државности.

Очекујем од Вас господине Стефановићу да ми у складу са законом омогућите да на лажи које је изговорио Горан Весић одговорим. Ваша је обавеза да као јавни сервис омогућите да се чују обе, а не само једна страна. 

Ово је била једна врло успешна показна вежба. Нама се може десити да усташка војска дође до Шимановаца, а да ми то не знамо јер је комесар наредио медијима да не таласају, или да се изазове паника, попут оне коју је изазвао Орсон Велс својевремено радио драмом Рат светова.

Нас и не доживљавају као личности, него као колективитет. Јер, нико и не жели да влада појединцем, него целином, а управо тој целини ваља испирати мозак, јер како ће се владати? И то се мора радити свакодневно, а посебно о празницима.

Историјски договор Београда и Приштине једноставно није могућ док су интереси Запада испреплетани са интересима Балканаца. Могу да буду једино половична и краткотрајна решења, која у сваком случају верификују признање.