Нада полако умире, криза се враћа - Бразил и Венецуела као огледало Латинске Америке

Чему овакав увод, запитаће се читаоци. Управо зато, јер се такав један трилер, са свим овим наведеним елементима, одиграва данас у реалном животу, и то у Јужној Америци, а посебно у Бразилу и Венецуели. Животи и сигурност милиона грађана ове две латиноамеричке земље угрожени су услед разорних негативних утицаја уставно-политичке и економске кризе, који већ месецима - па чак и годинама - потресају ове државе. Иако су очи читаве светске јавности упрте у предстојеће летње Олимпијске игре у Рио де Жанеиру, грађани Бразила тешко да имају разлога за славље. Распрострањена корупција у политици и бизнису, баш као и финансијска криза и економска рецесија које су тешко погодиле становништво, кумулативно су допринеле да се најмногољуднија и привредно најснажнија земља Јужне Америке нађе у озбиљним проблемима. Читава деценија економског просперитета, од 2003. када је левичарска Радничка партија Луле да Силве преузела власт у Бразилу и омогућила континуирани привредни раст те земље, нису били довољни да зауставе потоњу финасијску кризу, која данас прети да угрози постигнута достигнућа бразилског друштва. Као што су јачање средње класе и извлачење из зоне сиромаштва неколико десетина милиона људи. 

Опозив или државни удар

Суспендована шефица државе своје привремено уклањање са функције  назвала је „правно-политичком фарсом“ и „интензивном саботажом”, оптуживши свог бившег потпредседника Мишела Темера да је државни удар маскирао у процес њеног опозива.

Након што је Сенат суспендовао левичарску председницу Бразила Дилму Русеф, због оптужби да је манипулисала државним средствима зарад своје председничке кампање, власт је преузео бивши  потпредседник државе Мишел Темер и нови министри, од којих се многи доводе у везу са корупционашким аферама. Темер, иначе члан центристичке партије Демократски покрет Бразила (ПМДБ), сада је вршилац дужности председника Бразила и уколико Русефова буде трајно уклоњена са функције, он ће обављати председничку дужност до 2018. године. Коначна одлука о опозиву Дилме Русеф очекује се да ће бити донета неколико дана после завршетка Олимпијских игара, крајем августа. Суспендована шефица државе своје привремено уклањање са функције  назвала је „правно-политичком фарсом“ и „интензивном саботажом”, оптуживши свог бившег потпредседника Мишела Темера да је државни удар маскирао у процес њеног опозива.

Многи аналитичари, такође, виде скривени утицај и немалу улогу Вашингтона у превирањима у Бразилу, о чему се пуно писало, како у страној, тако и у домаћој штампи. Сједињене Америчке Државе већ деценијама уназад читаву Јужну Америку доживљају као своје „двориште“ од посебног значаја, а званични Вашингтон се у континуитету супротстављао јачању било каквих левичарских покрета у том региону. У прилог томе говоре и недавно објављени „поверљиви“ документи Викиликса, који су открили да је привремени председник Бразила Темер био доушник америчких обавештајних служби. Недавно је „Блиц“ пренео анализу руске глобалне мреже “РТ“ о наводној умешаности САД у свргавање бразилске левичарске председнице. Један од доказа је да је сенатор који је водио дебату о суспензији и опозиву Дилме Русеф у бразилском Сенату, отпутовао у посету у Вашингтон само дан након што је Русефова суспендована. Тамо се срео са утицајним конгресменима и лобистима, као и са бившим америчким амбасадором у Бразилу, који је наводно већ био умешан у свргавање власти у региону. Такође, и актуелна амбасадорка САД у тој латиноамеричкој земљи, Лилијана Ајалде, има искуства у рушењу режима. Она је раније била амбасадорка у Парагвају, а у току њеног мандата извршен је пуч, док је председник те земље Фернандо Луго Мендес опозван са дужности након сличних оптужби као и бразилска председница Дилма Русеф. Иначе, односи између Бразила и САД посебно су захладнели након што је некадашњи обавештајац Едвард Сноуден открио да је америчка НСА прислушкивала Русефову и 29 чланова њеног кабинета.

„Моћне медијске силе империјалиста желе да сатру револуционарне лидере на континенту и доведу своје послушнике“, рекао је Мадуро, додавши да нема сумње да је "Венецуела следећа жртва Американаца"

Венецуела на прекретници

И председник Венецуеле Николас Мадуро подржава теорију да Америка стоји иза смене власти у Бразилу. Он је изјавио да то није никаква "ракетна наука", већ "толико очигледна ствар". „Моћне медијске силе империјалиста желе да сатру револуционарне лидере на континенту и доведу своје послушнике“, рекао је Мадуро, додавши да нема сумње да је "Венецуела следећа жртва Американаца". И заиста, Боливарска република Венецуела, земља која има највеће резерве нафте у свету, проживљава можда и најтеже тренутке у својој историји. Политичка криза, драстичан пад вредности сирове нафте на светском тржишту - од чије продаје је зависила читава економија Венецуеле - као и лоше спровођена економска политика, довели су до несташице хране, лекова и честих рестрикција струје, уз вртоглаву стопу инфлације у тој земљи.

Мадуро је оптужио Организацију земаља извозница нафте (ОПЕК) и Сједињене Америчке Државе да планирају да свргну са власти његову левичарску владу. По његовим речима, Вашингтон примењује „агресиван притисак“ којим жели да спречи постизање споразума између чланица и нечланица ОПЕК о стабилизовању нафтног тржишта. Због галопирајуће економске кризе, председник Венецуеле Николас Мадуро био је принуђен да за још два месеца продужи ванредно стање у земљи, уведено још средином јануара.

На политичком плану, у тој земљи одиграва се све драматичнији сукоб левичарског председника  и венецуеланске скупштине у којој већину чине посланици странака које су опозиција Мадуровој Социјалистичкој партији. Опозиција у Венецуели затражила је расписивање референдума о опозиву председника и нада се да би он могао бити одржан у новембру ове године. Уколико би Николас Мадуро изгубио на референдуму и напустио положај до краја 2016, били би одржани нови председнички избори, који би опозицији омогућили потпуно преузимање власти у тој земљи. Међутим, у случају да председник Венецуеле, коме функција истиче 2019, положај изгуби у последње две године мандата, његово место преузеће садашњи потпредседник државе Аристобуло Истуриз, који је близак Мадуров сарадник.

Разлози кризе

Душан Васић, бивши амбасадор СР Југославије у Мексику, изјавио је недавно за Спутњик да је политика денационализације и повратка највреднијих грана привреде у руке домаћег становништва, коју је спроводио некадашњи харизматични лидер те земље Уго Чавез, довела до „политичких конфронтација са интересима великих сила, пре свега Америке и Велике Британије, које су биле најприсутније у области прераде нафте“. Са друге стране, адвокат и некадашњи директор Агенције за приватизацију, Бранко Павловић, сматра да су „катастрофални уговори о задуживању код америчких банака у дугом временском периоду и лоше вођена монетарна и финансијска политика у целини“, главни разлог економског посртања Бразила и Венецуеле . И недељник „Време“, између осталих, опширно се бавио проблемима у овим латиноамеричким државама, описујући процесе који су допринели економској и политичкој кризи. Захваљујући приходима оствареним услед историјски високих цена сирове нафте на светском тржишту у претходној деценији, званични Каракас значајно је повећао јавну потрошњу, а „државна средства трошена су на амбициозне, мада и оправдане социјалне програме намењене најугроженијим становницима. Чавезова администрација делила је земљу сиромашним сељацима, а велика средства издвајана су за систем универзалне здравствене заштите и изградњу социјалних станова“. Према званичним подацима Светске банке, економски раст и прерасподела ресурса у Венецуели „довели су до значајног смањења сиромаштва, са чак 50 одсто у 1998. години, на око 30 одсто у 2013“, а умањена је и друштвена неједнакост. „Криза кроз коју Венецуела пролази, међутим, прети да збрише сва социјална достигнућа из периода Чавезове владавине“, наводи се, између осталог, у анализи недељника „Време“. 

Од земље која је захваљујући високим приходима од нафте помагала бројне државе у том делу света када би се нашле у економским и политичким проблемима,Венецуела данас мора да се за помоћ обраћа другим државама, а посебно Кини, која је током претходне деценије омогућила званичном Каракасу зајмове и инвестиције у вредности од 50 милијарди долара.

Операција „Перионица“

Велики сусед Венецуеле, Бразил, осим што је поларизован на две непомирљиве политичке и идеолошке струје и налази се у најдуготрајнијој рецесији још од тридесетих година XX века, погођен је и ендемском корупцијом, која све више излази на видело. Дуготрајна истрага, позната као "Операција перионица", почиње да даје прве резултате. Истрага обухвата оптужбе за корупцију и прање новца у државној нафтној компанији "Петробрасу", а сеже до самог врха државе и бизниса.

Ради се, иначе, о износима који премашују неколико милијарди америчких долара. У аферу су уплетени бројни министри, сенатори, па чак и председници бразилског парламента. Најзвучније име у досадашњој истрази свакако је Луиз Ињасио Лула да Силва, харизматични бивши левичарски председник, а тужилаштво Бразила истражује околности под којима су лукративне донације у вредности од преко осам милиона долара исплаћиване његовој непрофитној организацији, Институту Лула.

Такође, сви кључни политички актери који су учествовали у рушењу његове наследнице на челу државе, Дилме Русеф, и оркестрирали кампању против ње, до гуше су уплетени у корупционашке афере и оптужени су за примање мита. То важи за шефове оба дома парламента, као и за најмање 33 од укупно 55 сенатора који су гласали за опозив Дилме Русеф. Бразилска полиција ухапсила је недавно бившег министра за планирање и комуникације Паола Бернарда због оптужби за корупцију, а Федерални суд у Бразилу већ је осудио бившег шефа председничког кабинета Хосеа Диркоа на 23 година затвора због умешаности у корупцију у државној нафтној компанији „Петробрас“. Он је уједно и највиши функционер Радничке партије који је осуђен у овој афери. Привремени председник Бразила Мишел Темер, и сам осумњичен за иста дела као и Дилма Русеф, остао је недавно без кључног министра за борбу против корупције, Фабијана Силвеире, који је поднео оставку јер је обелодањено да је покушавао да спречи истрагу о афери "Перионица". Нешто пре њега, министар планирања и један од кључних Темерових сарадника, Ромеро Жука, смењен је са функције, јер је учествовао у завери за обарање бразилске председнице Дилме Русеф.

Рио пред банкротом

Да све буде горе, домаћин летње Олимпијаде, Рио де Жанеиро, налази се у критичном финансијском стању. Франсиско Дорнелеш, привремени гувернер државе Рио де Жанеиро, изјавио да је та држава банкротирала и прогласио је стање "јавне непогоде". Рио де Жанеиро затражио је помоћ од владе Бразила, због дуга од 21 милијарду долара према држави и десет милијарди према банкама. Актуелна је још увек и велика епидемија вируса Зика, а питање безбедности за спортисте и учеснике Олимпијаде и даље је отворено, упркос најави да ће на улицама бити распоређено преко 80.000 војника и полицајаца, што је двоструко више него на Играма у Лондону. Како би покушао да ублажи ефекте економске кризе, привремени председник Бразила Мишел Темер већ је најавио „непопуларне мере“ којима ће се супротставити рецесији, а план је да приходи буду остварени кроз продају државног власништва и издавање концесија за аеродроме и пословање у лукративном нафтном сектору.

Најновија истраживања јавног мњења у тој латиноамеричкој земљи показала су да тек 13 одсто Бразилаца подржава владу привременог бразилског председника, као и да већина од преко 50 одсто грађана жели нове изборе до краја ове године.

 Јасно је да ће се управо на примеру Венецуеле и Бразила видети у ком правцу ће се кретати и читав латиноамерички континент

Након свега, јасно је да ће се управо на примеру Венецуеле и Бразила видети у ком правцу ће се кретати и читав латиноамерички континент. Алтернатива неолибералном капиталистичком концепту и покушај стварања праведнијег и хуманијег друштва - утемељеног на идеји Уга Чавеза о  развојном „социјализму XXI века“ - показали су се неотпорни на ендемску корупцију и бројне притиске унутрашњих и спољних фактора одлучивања. Јужну Америку, сва је прилика, чека велика неизвесност.