Опозиција је поразила саму себе још пре изласка на гласање

 Додуше, кампања практично још није ни почела, опозиционе листе кандидата још нису објављене, па, ипак, тешко да уопште има аналитичара који доводе у питање успех највеће, већ дуго владајуће, странке.

 Висока запосленост

 Необичност ситуације је тим чуднија што би се тешко могло рећи да грађани, дакле бирачи, могу бити посебно задовољни досадашњим учинком актуелне власти. Јесте да је незапосленост рекордно ниска, а запосленост висока и то је вероватно и највећи успех напредњака.

 Стоје примедбе опозиције и стручне јавности да је овај резултат умногоме последице увећаног одласка на рад у иностранство, нарочито у првом петогођу владавине СНС-а, све убрзанијем демографском умањивању Србије, те додатном увећању иначе огромног јавног сектора у коме сада плату прима преко 660.000 радника, док у нешто већој и развијенијој Бугарској државу као послодавца има само 545.000 тамошњих радних људи. 

Стоје примедбе опозиције и стручне јавности да је овај резултат умногоме последице увећаног одласка на рад у иностранство, нарочито у првом петогођу владавине СНС-а, све убрзанијем демографском умањивању Србије, те додатном увећању иначе огромног јавног сектора у коме сада плату прима преко 660.000 радника

 Може се приметити и да превелик број запослених има зараду тек око минималца, као и да раде викендом. Ипак, рекордна стопа запослености је леп резултат, за похвалити се.

Инфлација и прецењен курс динара

 Са друге стране, грађани имају итекако чиме да буду незадовољни. Дуга инфлација и прецењен курс динара су учинили да је живот у Србији изразито скуп. Ако се изузму хлеб, млеко, струја и још неколико артикала чију цену држава одређује прописом, све остало је у Србији приметно скупље него у европским земљама сличне развијености. 

 Ципеле су, примера ради, бар 20 одсто изнад цене у БиХ, такође прескупог нашег суседа. Цена квадрата стамбеног простора, како при куповини, тако и при закупу, у највећим градовима је скочила у небеса, па се одавно поставља питање могу ли млади при започињању самосталног живота купити било какву гајбу?

Школство нам је из годину и годину све јаловије, ПИСА тестови континуирано петанестак година показују по Србију јако неповољне резултате знања ученика. Приватни факуклтети су, упркос изразито високој цени школске године, постали веома популарни, али приватници остају упорни у процени да дипломе ових високошколских установа немају никакву вредност и не запошљавају младе са овим папиром. 

 На сцену ступа држава, па ову младеж, у међуврмену учлањене у СНС или неку наслањајућу мању странчицу, запошљава у јавном сектору. Последице су додатни пад квалитета услуга државних институција и драматично увећање клијентелизма.

 Заборављена свакодневица

 Гужве по амбулантама и, нарочито, болницама су колосалне и стално се увећавају. Веома је тешко заказати ред код специјалисте, поготово снимање магнетном резонанцом или неки други сложенији преглед. Велик број лекова и медицинских помагала су ван листе Републичког фонда за здравство, па болесници плаћају пуну цену директно из џепа.

 Гужве по амбулантама и, нарочито, болницама су колосалне и стално се увећавају. Веома је тешко заказати ред код специјалисте, поготово снимање магнетном резонанцом или неки други сложенији преглед. Велик број лекова и медицинских помагала су ван листе Републичког фонда за здравство, па болесници плаћају пуну цену директно из џепа

 Изненађујуће је да се о овим и сличним потешкоћама из свакодневног живота релативно мало може чути. Није да се људи не јадају, али да би се проблеми целовитије приказали неопходно је темељније сагледавање и политиичка артикулација. А управо је то изостало.

 Овдашња опозиција је уназад неколико година полтички небитна. Број опозицоних посланика је занемраљив, па су се опозиционари ослонили на улицу. Галамили су упорно, бучно, али предмет њихових повика и критика били су више из домена "чисте полтике" него из реалног живота. 

 Тако су упорно говорили о бројним смицалицама приликом избора, о честим узурпацијама власти или тендециозностима изборних процедура. Ту је обавезно била и критика крупне политике, пре свега у вези са Косовом. Није изостајао ни сталан  приговор власти што не уводи санкције према Русији, како захтева такозвани "колективни Запад". Обичан живот није их се превише тицао, њихов поглед је, пре свега, био усмерен према скупштинским клупама.

 Велик потенцијал гласача

 Последњих година опозициона јавност је имала доста успеха. На бројним митинзима окупљала је приметно више учесника него што је власт на својим. Истина, гро ових дешавања била су у Београду, где напредњаци од старта стоје битно слабије него у остатку популације, али није спорно да је тиме опозиционим странкама понуђена изванредна основа за озбиљани наступ. 

 Па, ипак, резултати последњих избора били су разочаравајући. Посебно су баш у Београду освојили не само мањи број гласова у односу на очекивања, него и у односу на претходна изјашњавања бирача.

Било је очигледно да су грађани казнили изразиту усмереност опозиције према власти, односно игнорисање проблема из живота обичних људи 

Било је очигледно да су грађани казнили изразиту усмереност опозиције према власти, односно игнорисање проблема из живота обичних људи. Не може се разлог неуспеха тражити само у бројним изборним махинацијама, пре свега у наводним сељакању (власти поузданих) гласача из места становања у место где би требало да својим листићем повећају слабије изгледе СНС на успех.

 Рат у Украјини

 У критици власти опозиционари су имали пуну подршку западних представника незадовољних политиком званичне Србије како према Косову, још и више према Русији. Опозициони прваци месецима су свакодневно посећивали западне амбасаде и уз њихову снажну подршку изборили неколико побољшања изборних процедура. 

 Основни захтев је био што пре одржавање нових избора у Београду и локалних избора у општинама у којима нису одржани раније. Само политички неписмени опозиционари могу бити убеђени да је власт њима учинила уступак. Одлућујући је био притисак са Запада и Вучићево обећање председнику ОЕБС-а.

По проценама истраживача јавног мнења, подела унутар опозиције је за најмање пола милиона умањила потенцијално гласачко тело опозиције. Једноставно, бирачи су цепање доживели као политички неписмен потез и одлучили да носиоцима оваквих потеза ускрате поверење

 Наравно, свет, поготово најјачи, првенствено гледају сопствене интересе, па су се сконцетрисали на оно што је њима најважније, а то је довршетак избора. Стога су инсистирали на локалним и изборима у Београду, а датум 2. јун је последњи прихватљив. Свако политички упућенији види да стање на украјинском ратишту није онакво како је Запад очекивао, па се жури да се реше преостала отворена питања у Европи. Отуда убрзани ток дешавања на Косову, у Републици Српској, Молдавији...

Супротно од жељеног

 Било је реално очекивати да ће опозиција у Србији сагледати ситуацију комплетније и реалније. Али, нема краја изненађењима када је српска политичка сцена у питању.

 Малобројна и састављена од тотално неразвијених странака опозиција се међусобно посвађала и поделила, на оне за излазак и оне који би да бојкотују 2. јун, позивајући се на крајње лично виђење проблематике и моралишући преко сваке мере. Група Проглас, нека врста интелектуалног бастиона свих оних који нису за актуелну власт, поставила се у позицију морализаторског арбитра.

 Епилог је поразан: део опозиције ће изаћи на изборе, други, подједнако велики део, неће. Тако се стигло до позиције сасвим супротне од жељене. Заправо, расплет је поклон са неба за власт. 

 По проценама истраживача јавног мнења, подела унутар опозиције је за најмање пола милиона умањила потенцијално гласачко тело опозиције. Једноставно, бирачи су цепање доживели као политички неписмен потез и одлучили да носиоцима оваквих потеза ускрате поверење. 

 Тиме је опозиција драстчно умањила изборне шансе, могло би се рећи, саму себе поразила много пре него што су грађани и изашли на биралишта.

(021.рс)