Како су Вучићеви напади и хапшење Мирослава Мишковића коштали државу Србију 32,7 милиона евра на међународној арбитражи

Међународна арбитражна пресуда којом је Србија кажњена у спору са Мирославом Мишковићем открива да је таквом исходу допринео председник Србије Александар Вучић, који је на крилима јавног оптуживања и хапшења овог бизнисмена стекао популарност и учврстио личну власт. Ова пресуда, у коју је Радар имао увид, открива да је његово учвршћивање власти на наводној борби против корупције у случају прогона Мишковића било засновано на незаконитом утицају на правосуђе, пропаганди у медијима и кршењу основних људских права, што је државу Србију на крају коштало више од 32,7 милиона евра. Вучић 12 година од хапшења Мишковића, усред кризе његове ауторитарне власти пре свега због протеста студената, поново најављује, како је рекао, „најжешћу борбу против корупције“. Али сведоци смо да се са утврђеним незаконитостима из ове међународне пресуде не само наставило у бројним случајевима, него се још жешће примењују.

Фото: Весна Лалић

А у пресуди не само да се констатује утицај Вучића на правосуђе кроз јавне изјаве, већ и да је власт у Србији игнорисала упозорења институција Европске уније којој наводно хоће да се придружи

Каква је та пракса јасно је констатовано и у пресуди: „Трибунал закључује да постоје докази који указују на постојање недозвољеног утицаја који је држава вршила према правосуђу.“ Садржај ове пресуде донете 10. марта 2021, за јавност је био тајна до сада, али не и за председника Србије. А у пресуди не само да се констатује утицај Вучића на правосуђе кроз јавне изјаве, већ и да је власт у Србији игнорисала упозорења институција Европске уније којој наводно хоће да се придружи. Игнорисали су критике и упозорења Европског парламента, Европске комисије и Радне групе за Србију, која су почела да стижу и пре покретања истраге против Мишковића децембра 2012. Наводи се да су игнорисани и наводи српских независних институција, Савета за борбу против корупције и председнице Удружења судија Србије. Такође се констатује и да су српски судови, Уставни и Апелациони, утврдили да су нижи судови незаконито поступали против Мишковића.

У закључку пресуде одређене су суме новца које је држава Србија дужна да исплати. Када се све саберу, износе преко 32,7 милиона евра. Објашњава се по ставкама да „арбитражни трибунал закључује да је укупна штета коју је претрпео тужилац 25.184.846 евра“. Затим се одређује камата за тај износ „од 5.581.128,09 евра, обрачуната од дана када је тужилац поднео захтеве за покретање арбитражне одлуке, односно 28. септембра 2016, па све до дана доношења ове одлуке 10. марта 2021“

Иначе, међународну арбитражу (председник трибунала др Георг вон Сегессер, чланови др Бернардо Цремадес и Л. Yвес Фортиер) покренуло је кипарско предузеће Мера Инвестмент Фунд Лимитед против државе Србије још 28. септембра 2016. Ово је само једно од предузећа чија је имовина била блокирана у поступку који је против Мирослава Мишковића и његовог сина Марка вођен у Србији. Тада су биле блокиране и акције Хемслејд трејд лимитеда, још једног кипарског предузећа чији је власник Мирослав Мишковић и које је имало контролни пакет акција у српској Делти и бројним другим предузећима овог бизнисмена.

У закључку пресуде одређене су суме новца које је држава Србија дужна да исплати. Када се све саберу, износе преко 32,7 милиона евра. Објашњава се по ставкама да „арбитражни трибунал закључује да је укупна штета коју је претрпео тужилац 25.184.846 евра“. Затим се одређује камата за тај износ „од 5.581.128,09 евра, обрачуната од дана када је тужилац поднео захтеве за покретање арбитражне одлуке, односно 28. септембра 2016, па све до дана доношења ове одлуке 10. марта 2021“. Такође се одређују трошкови државе Србије у износу од „524.154, 41. америчких долара за утрошени део тужиочевог аванса ИЦСИД-у (трошкови трибунала у Вашингтону), као и 1.444.484 евра на име покривања разумног дела хонорара и трошкова адвоката тужиоца“. Пресудом је одређен и рок од 180 дана, односно до 7. септембра 2021. за ове исплате, након чега би се обрачунавала камата од 4,88 одсто.

Извор: Међународни арбитражни суд у Вашингтону

У пресуди се на више места констатују бројне незаконитости, за које се из нових извештаја релевантних међународних институција, помињаних и у самој пресуди, попут Европског парламента и Комисије, види да су нажалост постале пракса у Србији. Тако се између осталог наводи: „Тврдње тужиоца да је новоизабрана Влада Србије, а посебно Вучић као нови министар одбране и први потпредседник Владе задужен за борбу против криминала и корупције, започела прогон против г. Мирослава Мишковића се заснива на бројним транскриптима из медија, видео-презентацијама и на прес клипингу. Тужилац је представио прес клипинг који је прикупила агенција Нинамедиа и наводи да је од краја 2012. до краја 2013. године објављено преко 15.000 чланака о г. Мирославу Мишковићу у разним медијима.“ У пресуди се цитирају наводи спорних текстова прорежимских таблоида, као и бројне изјаве Вучића тим медијима у којима вербално напада Мишковића.

„Према сажетом приказу тих чланака Мирослав Мишковић је оптужен за рушење уставног поретка, претње убиством упућене премијеру, рушење Владе, финансијске злоупотребе, корупцију, подмићивање политичара и министара у Влади Србије и председника суседне државе, повезаност са трговином дрогом у Србији и многе друге незаконитости. Тужилац напомиње да упркос свим овим тешким оптужбама ни г. Мишковић ни његов син нису никада саслушани од стране полиције, тужилаштва или других власти, нити оптужени за та кривична дела изузев оптужнице за злоупотребу положаја и утају пореза у вези са трансакцијама Предузећа за путеве Ниш“, наводи се у пресуди. Вучић и његови медији све време на исти начин, као из сажетка трибунала где се описује за шта је све оптуживан Мишковић, прогањају друге људе, чиме јасно показују да су наставили исту незакониту праксу.

Мирослав Мишковић Фото: Весна Лалић

Сумњиво уклањање судије

Уз веома јавне изјаве које су давали представници власти у погледу кривичне истраге, сумњиво уклањање судије Вучинића и противправни захтев Вишег суда у Београду за издавање аутентичног тумачења су неповољно утицали на тужилачку, судску правичност

У пресуди се затим констатује: „Трибунал прихвата да су коментари званичника из Владе Србије у медијима у погледу кривичне истраге, као и притвора господе Мишковић, имали негативан утицај на перцепцију клијената друштва Мера Инвест. Те су као последица били штетни по пословање тог друштва“. Такође се наводи: „Одређене изјаве који су давали званичници Владе Србије давале су судству увид у исход случаја који би највише задовољио такве важне личности које су биле на положају заменика премијера и касније премијера и председника, јавног тужиоца и министра правде. Уз веома јавне изјаве које су давали представници власти у погледу кривичне истраге, сумњиво уклањање судије Вучинића и противправни захтев Вишег суда у Београду за издавање аутентичног тумачења су неповољно утицали на тужилачку, судску правичност.“

У пресуди се детаљно описују две последње ставке из ове констатације. Прво, како закључују, „сумњиво уклањање“ судије Владимира Вучинића, који је председавао судећем већу у првом степену у Специјалном суду у поступку против Мишковића. За трибунал је „додатни доказ о мешању Владе Србије“ склањање овог судије из Специјалног суда, а тако и из тог већа, након што је донео одлуку да се Мирославу Мишковићу привремено врати пасош. Посебно проблематично за трибунал је што је Специјални суд (Посебно одељење за организовани криминал Вишег суда у Београду) упутио захтев Народној скупштини Србије и министру финансија 21. августа 2015. за „тумачење значења опорезивих капиталних добитака“ у случају против Мишковића. И Апелациони суд у Београду је утврдио да је тиме прекршен члан „Европске конвенције за заштиту људских права и фундаменталних слобода“, као и Устав Србије који прописује независност судске власти. То се наводи и у међународној арбитражној пресуди и констатује: „Ослањајући се на аутентично тумачење (Скупштине) Виши суд у Београду није само прекршио Устав Србије већ је и ретроактивно применио нови закон (из 2016. о наплаћивању пореза за трансакцију из 2008).“

Зграда Врховног суда у Вашингтону у САД Фото: Андреw Харник / Геттy имагес / Профимедиа

Неприкладно мешање власти у правосуђе

Велика пажња у овој међународној пресуди је посвећена критикама и примедбама Европског парламента, Европске комисије, Радне групе за Србију и српских независних институција, Савета за борбу против корупције и Удружења судија Србије. Тај низ примедаба и критика се сублимира у констатацији да „неприкладно мешање политичке власти у Србији у судске и тужилачке поступке представља кршење принципа поделе власти и заштите правосуђа од политичке гране власти“.

И почетак поступка са притвором и подизањем оптужнице против Мирослава Мишковића и његовог сина је практично споран, по налазу трибунала. „Тог 12. децембра 2012. Управа за борбу против организованог криминала поднела је кривичну пријаву, истог дана Мишковићи су приведени, а дан касније Виши суд им је одредио притвор. Мирослав Мишковић био је у притвору до 5. новембра 2013, када је Уставни суд прогласио неуставну одлуку о притвору и када је констатовао да му је прекршено право на слободу… Имајући у виду критике које је Европски парламент упутио још у марту 2012. тешко је разумети због чега је Тужилаштво за организовани криминал подигло оптужницу против господе Мишковић на основу измењеног члана 234. Кривичног закона (о злоупотреби одговорног лица, што је критиковао ЕУ парламент), као и због чега је оптужницу потврдио Виши суд у Београду 6. јуна 2013… Трибунал је утврдио чињеницу да је оптужница за утају пореза подигнута без истраге да је Марко Мишковић умешан у утају пореза.

Палата правде Фото: Горан Срданов/Нова.рс

Полиција је поднела пријаву пре него што је донесен закључак Пореске управе.“ Наводи се и да је прве критике и замерке Европска комисија упутила поводом поступка против Мишковића још 2014. Иста институција је, констатује се, упутила критике властима у Србији због објављивања у медијима извештаја и најава о истрагама 2013, 2014. и 2015. године. „Европска комисија замерила је властима у Србији због праксе јавног коментарисања суђења и најављивања хапшења и притварања у медијима пре доношења судских одлука, што је штетно по независност правосуђа“, наводи се у пресуди међународног трибунала.

Због свих ових неправилности држава Србија је из буџета морала да издвоји укупно више од 32,7 милиона евра, јер је овај међународни трибунал констатовао да иако је пословање предузећа Мера Инвест везано за пружање финансијских услуга било старо само три године, то предузеће је имало позитивне резултате и формирану базу клијената

Констатује се и да су поред упозорења европских институција у случају Мишковића власти у Србији и државне институције наставиле са истим праксама. За то се наводе бројни примери. „Тужилаштво је поднело жалбу на пресуду Вишег суда 25. марта 2016. Ово указује да су у време подношења жалбе у тужилаштву наставили да занемарују критике и препоруке Европског парламента, Европске комисије и Радне групе за Србију.“ Затим се закључује да „трибунал не може да занемари чињеницу да је било одређених покушаја од стране званичника владе да утичу на тужилачке и судске власти у њиховим истрагама против и проценама улога господе Мишковић у трансакцијама и акцијама ПЗП Ниш. Критички коментари Европске комисије и председника Удружења судија Србије доказују да принцип поделе власти није (стриктно) поштован“.

Државна каса лакша за 32,7 милиона евра

Због свих ових неправилности држава Србија је из буџета морала да издвоји укупно више од 32,7 милиона евра, јер је овај међународни трибунал констатовао да иако је пословање предузећа Мера Инвест везано за пружање финансијских услуга било старо само три године, то предузеће је имало позитивне резултате и формирану базу клијената, те да нема знакова да не би опстало и даље напредовало, да се у то нису умешале власти Србије.

Констатације из ове пресуде о мешању власти и пре свега Вучића у посао тужилаштва и суда су се наставиле до данас. Пропагандна машинерија је укључена и пре хапшења Мишковића, јер и међународни трибунал у пресуди цитира најаву тог хапшења и процесуирања у таблоидима. Након хапшења Вучићев рејтинг је достигао више од 50 одсто. Остао је забележен његов одговор на питање шта ако Мишковић буде пуштен: „То бих доживео и као лични пораз.“ Формиране су тада и радне групе полиције за спорне приватизације и та пропагандна кампања је трајала до марта 2014.

Александар Вучић 

Констатације из ове пресуде о мешању власти и пре свега Вучића у посао тужилаштва и суда су се наставиле до данас. Пропагандна машинерија је укључена и пре хапшења Мишковића, јер и међународни трибунал у пресуди цитира најаву тог хапшења и процесуирања у таблоидима. Након хапшења Вучићев рејтинг је достигао више од 50 одсто

Тада су одржани ванредни избори након којих је Вучић постао премијер, а СНС је држао апсолутну власт. За ту изборну кампању је емитован видео-спот напредњака у коме је приказана Мишковићева фирма Делта уз нарацију „Или ћемо задржати тајкунски систем или да се определимо за СНС“. Једна од првих одлука те Вучићеве владе била је да се расформирају радне групе полиције. Када је говорио поводом три месеца рада те владе, употребио је исте пропагандне фразе које и данас користи, само са другим актерима. „Нисам неко кога могу да уплаше, нити неко кога ће моћи да купе новцем. Видим и да Мишковић има жељу да мене и СНС склони из власти. Видећемо ко ће победити“, рекао је тада Вучић.

Борба против корупције није била тема власти донедавно, али Вучић и његови сарадници нису одустали од јавног коментарисања и на тај начин усмеравања истрага и поступака у њима жељеном правцу. Бројни су примери за то. Погибија седморо људи у хеликоптерској несрећи, када је Вучић рекао да не да министре Златибора Лончара и Братислава Гашића. Затим, Савамала где је прво говорио да су у питању „комплетни идиоти“, а годинама касније да је он то наредио. Означавао је Драгослава Космајца као највећег нарко-дилера у Србији, који није био ни оптужен за то, него за куповину парцеле, за шта је ослобођен.

Очигледно је да је од случаја Мишковић, па до данас, за ову власт борба против корупције само пропагандно средство без садржаја и намере да се заиста спроведе. Последице су прво биле изгубљене десетине милиона евра, као у случају Мишковић. Познато је да Мишковић није усамљен случај и да је од тада покренуто више таквих поступака од којих ниједан важан није окончан осуђујућом правоснажном пресудом

Борба против корупције као пропагандно средство

Ту је затим случај Крушик где је запамћен Вучићев одговор „па шта“, уз истовремено вређање узбуњивача Александра Обрадовића и његове породице. Најављивао је председник да ће ићи на полиграф да докаже како оптужбе да је сарађивао са групом Вељка Беливука нису тачне, али се то није десило. Покушао је да објасни да он вероватно јесте Оскар из преписке нарко-боса Дарка Шарића, али да то нема везе. И прошле 2024. Вучић је наставио још јачим темпом. Почетком априла је саопштио да је случај нестанка девојчице Данке Илић решен. Убрзо након тога су полицајци током задржавања убили Далибора Драгијевића, брата окривљеног Дејана Драгијевића, а на крају 2024. је оптужница оборена. Поводом злочина, када је пала надстрешница на новосадској Железничкој станици и усмртила 15 људи, Вучић је прво изрекао неистину да надстрешница није реконструисана. Реакције власти изазвале су општи бунт на скоро свим универзитетима у Србији. У покушају да нађе одговор на то велико незадовољство, Вучић је, између осталог, опет понудио и „најжешћу борбу против корупције“. Међутим, да не одустаје од праксе јавног утицаја на правосуђе сведочи и да је чак након подизања оптужнице за смрт 15 људи изјавио да верује да нису криви доскорашњи министар Горан Весић и директорка Инфраструктуре железнице Јелена Танасковић.

Александар Обрадовић Фото: Горан Срданов/Радар

Очигледно је да је од случаја Мишковић, па до данас, за ову власт борба против корупције само пропагандно средство без садржаја и намере да се заиста спроведе. Последице су прво биле изгубљене десетине милиона евра, као у случају Мишковић. Познато је да Мишковић није усамљен случај и да је од тада покренуто више таквих поступака од којих ниједан важан није окончан осуђујућом правоснажном пресудом. Са страдањем 15 људи у Новом Саду то више није питање новца него данка у крви.

(Радар)