Литијум - у ишчекивању немачког чуда

Уколико се нова немачка технологија издвајања и концетровања литијума покаже еколошки прихватљивом, гро данас актуелних произвођача "нафте 21. века" пропашће на тржишту.

То значи и да ће се многе инвестиције у откривању и експлоатацији "белог метала" показати промашеним и пре него што се извади први грумен руде.

Електромобили су хит данашњице, а биће и наредних година. Функционишу на основу литијум-јонске батерије, на коју одлази скоро 45 одсто трошкова израде возила. Кључна компонента је литијум, лаки метал беле боје из групе такозваних ретких. Није баш да га на глобусу има мало, али се донедавно није самостално производио, већ само у склопу вађења руда и производње других метала.

Грубе последице

Са електричним возилима и батеријама дошло је до темељитог заокрета и почела је права потрага за лаганим елементом. Око 75 одсто укупне количине овог метала употребљава се за батерије, 15 одсто при производњи стакла и керамике, 4,5 одсто за поједина мазива и цена му је пре две године достигла пик, 95.000 долара за тону концетрованог литијума. Од тада је пала на 71.000, али и на овом нивоу продавцу је обезбеђена изузетна зарада.

Проблем је у еколошки неприхватљивим последицама експлоатације елемента, при вађењу, још више при концетрацији када се употребљава и сумпорна киселина. За производњу килограма литијума загади се и до 500 литара воде, а загађују се и ваздух и земљиште не само у близини места експлоатације. 

Како би се продукција електромобила интензивирала, моћни су зажмурили и производњу неопходне сировине сконцетрисали у Кини, неколико сиромашних држава са Андског подручја Јужне Америке и у Аустралији, континенту далеко најређе насељеним на коме се екологији не поклања довољна пажња.

Велики ресурси

Тренутно највећа налазишта су или на сланим лежиштима Чилеа, Аргентине, Боливије или у чврстом стању у Аустралији. Технике придобијања чистог литијума из две форме лежишта су дијаметрално различите, али у оба случаја са крупним последицама. 

Концетрација литијума се ретко када ради у земљи у којој се вади, безмало сви литијум шаљу у Кину, где се, на велико незадовољство појединих региона, обавља обогаћивање, најпрљавији сегмент добијања лаганог белог метала. Европа нема ни производњу литијума, а сасвим је скромна и производња литијум-јонских батерија. И пре пандемијских невоља са транспортом компоненти, у Бриселу су се припремали да смање зависност од далеких добављача, што би значило да се на Старом континенту обезбеди цео ланац елекроаутомбилске производње.

Показало се да резерви, мада мање него у Јужној Америци, има у Шпанији, Чешкој, Португалији, Србији, а највише у Немачкој, где осим рудних налазишта на северу и уз границу са Чешком, ресурса има и у појединим зонама термалних вода. Тако на дубини од три до пет километара воде у басену Горње Рајне, дужине 300, а ширине 30-40 километара, садрже од 200 до 400 милиграма литијума на литар воде.

Како је температура ових вода између 120 и 200 степени Целзијуса, на подручју су одавно подигнуте бројне термоенергане. Након што се на погон топле воде окрену турбине и произведе струја, вода охлађена на 60-80 степени се враћа у земљу.

Савршена технологија

Технолошка новина најављена из Карлсруеа, немачког седишта за истраживања белог метала, готово је невероватна - филтрирањем отпадне воде добија се почетна количина литијумске соли. Развијена је и нова технологија концетрације метала до 99,9 одсто чистоте. Нема рударења, нити загађења воде, ваздуха или земљишта, при раду се не користе ни сумпорна киселина, ни фосилна горива... Након филтрирања, вода се враћа у земљу.

Практично, литијум се добија као нуспроизвод у већ еколошки прихватљивој производњи струје. Уза све, прве процене говоре да би производња била уочљиво јефтинија него што је у Чилеу или Аргентини, где се прва фаза издвајања литијума такође ради из подземних вода. Посебна вредност новог технолошког поступка је одсуство емисије угљендиоксида, чега, иначе, има у данас примењиваним технологијама.

Излазак на берзу

Компанија "Вулкан", у оквиру које се развија нов изум, комерцијалну производњу најављује већ за почетак 2024. године и до тада ће имати пет фабрика, свака при другој термоенергани, које би збирно годишње производиле око 40.000 тона литијума, што је довољно за отприлике 1,2 милиона електроаутомобила. Већ су потписали уговоре са највећим светским трговцем батерија, као и са француским "Реноом". Разговори се воде и са "Стелантисом", матичном компанијом "Опела", као и са "Драјмером". 

За издвајање јона метала користи се посебно јонско сито, све док се литијум не добије у облику соли. За каснију концентрацију је осмишљена посебна технологија за коју у Немачкој тврде да је "златни бисер" домаће науке и технологије.

Да би се све реализовало потребно је да компанија "Вулкан" уложи не мали новац, око 1,7 милијарди евра, а из фирме су већ обавестили јавност да ће иницијалном продајом акција на Франкфуртској берзи прикупити две трећине потребног новца, док ће остатак бити из кредита једне од најстаријих банака на Старом континенту.

Пословни изазов

Реч је о још једном снажном технолошком искораку којим се постиже јефтинија и, што је нарочито значајно, еколошки прихватљива, готово савршена, производња литијума, а потом и батерије електроаутомобила. Иноватор је из земље у којој је аутоиндустрија камен темељац привредног развоја, па ће у наредном периоду сви данашњи и будући произвођачи литијума, батерија и аутомобила морати итекако да повећају ефикасност, али и да елиминишу еколошке мањкавости како би уопште опстали на тржишту.

(021.рс)