Јово Бакић у Прокупљу: Наши стари зулума трпети нису могли и зато су се против дахија побунили

Социолог и универзитетски професор Јово Бакић, чији је предак један од организатораТопличког устанка,  и некадашњи припадник МУП-а и узбуњивач и аутор књиге „Оперативац“ Предраг Симоновић обратили су се вечерас грађанима Прокупља на протесту подршке студентима, одржаном на Тргу топличких јунака у 18 часова.

Др Јово Бакић је ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду, иначе цењени социолог, а одскора и политички активиста. По доласку на трг, најпре је поздравио Топличане и објаснио како је његов прађед, иначе родом Морачанин, био један од оних јунака који су подизали Топлички устанак, те му је велика част и задовољство да стоји баш пред спомеником топличким јунацима док се обраћа.

Бакић је постао познат као оштар критичар власти, те је очекивано обраћање започео речима о безакоњу и организованом криминалу који су, како каже, отели нашу републику од нас и наше је право и обавеза да нашу републику вратимо нама.

Како је његова најцитиранија реченица она у којој каже“Ја сам за то да ми њих јуримо по улицама“,осетио је потребу да и вечерас објасни да они који га познају, знају да је врло мирољубив човек, човек који не жели никакво насиље, који није склон томе, напоротив.

„Потичем од људи који су знали да се боре за слободу и ако знамо да се боримо за слободу против страног окупатора, онда морамо да знамо да се боримо и против домаћега. Још је гори злочин када из нашега грмена изадје зло и завлада. То не сме да се трпи. Наши стари зулума трпети нису могли и зато су се против дахија побунили. Ми морамо да се пробудимо против кабадахија. Кабадахије који столују у Беогаду и имају своја изасланства широм наше републике. Против свих њих морамо да се побунимо.“ рекао је професор на овом јавном часу.

Бакић је објаснио да је побуна сасвим легитимно право једног народа онда када једна насилна власт почне да заводи терор и када лаже, пљачка и убија. Верује да нема места лажовима, лоповима и убицама на челу државе, јер када криминалци отму државу од народа то значи да су спремни на све. Зато понавља да их морамо „јурити“ и да очекујемо да ће се они бранити, али да запамтимо да они нису наши политички противници. Политички се противник по правилу поштује, уважава, са њим се разговара, а они су пак криминалци и криминалци се јуре.

Подсетивши на „распродавање наше територије“ од стране власти, апеловао је на све присутне „браћу и сестре“, како их је назвао, да не смемо да дозволимо да останемо без воде и ваздуха, да нас све затрују.

„Ми морамо сви заједно да устанемо без разлика на идејно-политичке поделе, јер ми имамо једнога непријатеља. Тај непријатељ је добио надимак још у гиманазији, Хуља.“, констатовао је Бакић, па наставио: „Тај човек је добио надимак Хуља пре свог пунолетсва, а то је подвиг. То је озбиљан подвиг, али оставимо ми тог подвижника, отпратимо га у Забелу. Забела је одлично место за подвизавање, нек се тамо подвизава, пише књиге, уџбенике, а ми ћемо му диктирати. Јер доста је било његовог диктата. Доста и превише. Ми више немамо стрпљења и боље би му било да се преда, него да га јуримо.“.

„Предаја!“, узвикнуо је тада Бакић за крај изалагања, а за њим су кренули да узвикују и сви присутни.

Други говорњик, Предраг Симоновић је вишеструко награђивани припадник МУП-а, кога је борба против кршења закона у самим редовима полиције начинила узбуњивачем. Своју животну причу описао је у књизи „Оперативац“.

Обратио се најпре студентима, са страхопоштовањем, и пожелео да имају бољи живот од оних који су да сада мучно ћутали.

“Мислим да смо морали да дотакнемо дно и да небо буде црвено од крви несрећних и недужних, да би се родила ова светлост. Ватра и светлост која је допрла и до оних који су годинама били сакривени у својим љуштурама и били неми посматрачи. Устала је и њихова крв, устала су и хјихова деца. Устала да ћутањем парају тишину и траже правду. Да корачају поносно и са вером. Молим ову децу што носе светлост и терају мрак, да нама старијима мало прогледају кроз прсте, што нисмо били макар трунку храбрији и што нисмо веровали “, објаснио је искрено Симоновић.

Захвалио се студентима што су пробудили наду народа и донели светло у мрачне страначке ходнике страха.

“Све ове године лажу нас они из задњих клупа, они чија је религија покорност, чије су очи гладне, а душе себичне. Они који су без завршених средњих школа као награду за послушност донели дипломе измишљених факултета. Они због којих они са правим факултетима пакују ранчеве и одлазе, остављајући овде срце, а носећи своје знање другима. Они који вас мрзе јер сте бољи од њих и јер сте све оно што они нису. Али ова светлост се угасити не може. Не,не… То је једноставно космичка равнотежа и о томе ће се писати приче.”, казао је Симоновић.

Пре него што је заједно са свим присутнима узвикнуо “Живели студенти!”, изнео је пред сам крај свог излагања искрене жеље свих: “Не желимо више надстрешнице, нестале минуте са надзорних камера, не желимо фантомке, ни бригаде смрти, не желимо отрован ваздух и отровану земљу. Не желимо да нас газе. Не желимо лажи. Не желимо невине жртве. Не желимо да ћутањем подсећамо да нас недужни гледају с неба и очекују мир. Хоћемо правду и одговорност.”.

Грађани Прокупља већ месецима протестују сваке вечери, у знак сећања на страдале под надстрешницом Железничке станице у Новом Саду и тако пружају подршку студентима у борби за испуњење захтева. Вечерашњи говорници придружили су се протестној шетњи која се овог пута одвила главном саобраћаноцом уз пратњу полиције.

Велика група људи обишла је градско шеталиште, улицом 9. октобра, уз задржавање код седишта СНС-а у Прокупљу, где су гласно и храбро узвикивали добро познате пароле: „Руке су вам крваве“. По завршетку шетње, на почетој позицији, са градског трга, Прокупчани су испратили госте, говорнике узбукраних емоција.

(југмедиа.рс)