Економска политика | |||
Србија је светски рекордер по расту БДП-а, о јавном дугу да и не говоримо |
петак, 04. август 2023. | |
Владајућа екипа у Србији, наравно, зна да би директно пласирање лако видљиве нетачности донело више проблема него добити, па се окренуло истицању како је "у Србији јавни дуг тек 51 одсто БДП-а". Дакле, испод евроунијске границе од 60 одсто и далеко нижи него што је у великој већини европских држава, где је уобичајено близу 80 одсто, а није мали број оних који су и у озбиљним дужничким проблемима. Поента је у томе што је у српској ситуацији друга тврдња само заобилазно исказана прва, а привид тачности је последица веште манипулације статистичким методама. Изоставили инфлацију У основи привида о наводно ниској задужености Србије је исто оно што оставља и утисак о стреловитом расту бруто националног дохотка - примена статистике на поједине податке исказане у еврима, али тако да се не узима у обзир инфлација на динарском подручју. Појаснимо на примеру. Према државним проценама, ове године БДП ће бити око 8.150 милијарди динара, што му по званичном курсу дође отприлике 69 милијарди евра. Како је тренутни јавни дуг 35,9 милијарди евра, рачуница заиста показује да је 51 одсто БДП-а. Међутим, по истоветној рачуници, прошлогодишњи БДП је износио 59,5 милијарди евра, па испада да ће пораст бити невероватних 9,5 милијарди илити 16 одсто. Далеко више од било које друге земље на глобусу, такорећи светски рекорд.
Заборавили на светски рекорд Мада већ дуго владају и меандрирају, напредњаци, ипак, нису сасвим изгубили осећај за реалност. Стога заборављају на "светски рекорд" и држе се "ниског јавног дуга", ту је бар завршна рачунска операција, однос државне задужености и укупно створеног у последњој години, формално тачна. Међутим, и премијерка Брнабић и председник Вучић, после нешто већих очекивања почетком године, већ месецима говоре да ће пораст БДП-а износити највише 2,5 одсто. А обично поређење са прошлогодишњим каже да је 16 одсто. Слично је било и лане када је БДП са 52 скочио на 59,5 милијарди, 14 одсто. Виц је у томе што је проблематично исказивати статистичке податке у страној валути док је инфлација изразито висока. Код нас је око 13,7 одсто, да би се добио раст БДП-а у еврима потребно је од раста цена у динарима одузети инфлацијски пораст, односно од 16 одсто 13,7 одсто и то је, заправо, раст БДП-а исказан у европској валути. Сасвим је близу тих 2,5 одсто на колико се максимално процењује прираст у текућој сезони. Евро преполовљен
Неопходност корекције показује да са курсом српске валуте нешто није у реду. На потешкоће те врсте стручна јавност већ дуго указује, посебно последњих седмица када је, необично касно, обелодањен прошлогодишњи спољњотрговински биланс. Увезли смо робе и услуге у вредности од 39,1 милијарди евра, док смо извезли за чак 11,5 милијарди евра мање. Стравичан дефицит је покривен девизним дознакама гастарбајтера, страним инвестицијама и државним кредитима помоћу којих Србија одржава висок ниво јавних улагања. Стога Народна банка Србије може да се хвалише како је ове године на тржишту откупила девиза за 1,5 милијарди више него што је продала. Прва видљива слабост је драстично умањена куповна моћ евра на српском тржишту. Када се изузузму цене струје, хлеба, уља, свега онога што држава држи под контролом, мало где човек са сто евра у руци не може да купи тако оскудно као у Србији. Уназад десет година цене на српском тржишту су удвостручене, док је курс динара спрам евра практично исти. Тиме је куповна моћ евра преполовљена, а настрадали су сви они који су штедели у европској страној валути. Оваквом монетарном политиком је држава грађанима преполовила куповну моћ око 14,5 милијарди евра у девизној штедњи. Потиснути домаћи улагачи Други настрадали слој овакве политике су извозници. Курс динара је толико прецењен да се готово никоме не исплате инопласмани. Реч је управо о највиталнијим и најспсобнијим домаћим привредницима који се успешно носе и на инотржишту. Домаћа држава уместо да их награђује, она их спутава. Можда је на дуже стазе најнеугоднија последица изразити мањак домаћих приватних улагања. Последњих година се по сезони у Србији улаже једва пет милијарди новца овдашњих предузетника, наспрам 4,8 милијарди страних улагања и три и по до пет милијарди јавних улагања на основу државних кредита.
Требало би да је однос уложеног новца у привреду обрнут, односно да је домаћих приватних улагања скоро двоструко више од улагања државе и страних инвеститора узетих збирно. Интензивна улагања у јавну структуру, пре свега у путеве, знатним су делом узрочили висок пораст јавног дуга Србије. После промена двехиљадитих, Србија је кренула да сређује финансије. Након дугих преговора са страним повериоцима и отписа скоро две трећине дуга, јуна 2001. јавни дуг је износио седам милијарди евра. До јуна 2012, док су владале ДОС-овске опције, увећан је на 15 милијарди.
Доласком СНС задуживање се убрзава, до краја 2019. је подигнуто на 24 милијарде, да би у последње три године увећање износило готово 12 милијарди евра. Што се тиче БДП-а, 2012. је износио 32 милијарде евра. Наредних година нити једне пораст није био виши од 4,5, у просеку је изнсио око три одсто, с тим да је године 2014, када је западну Србију задесила велика поплава, био минус један. Акумулативно, БДП је током напредњака нарастао приближно 40 одсто, односно на 45 милијарди евра. Исти износ се добија и ако се прошлогодишњи БДП искаже у еврима, али по курсу од 175 динара за европску валуту. Када се сада упореде јавни дуг и БДП добија се задуженост Србије од готово 80 одсто БДП-а. |