Ring

Oj Srbijo, buno među narodima...
Zar je bilo ko mogao da poveruje da će nemirna Srbija ostati mirna u ovoj godini protesta i demonstracija?

Svi koji su pomislili da je severna Afrika daleko – prevarili su se. Varnica je doskočila do komšiluka, Hrvatske, a kako se vatra prenela iz Tunisa na Egipat, tako bi i na Balkanu stvari mogle da funkcionišu po principu spojenih sudova.

Nisam siguran da će najslabije karike EU, pre svega Bugarska, ostati imune na ovaj virus koji je zarazniji i smrtonosniji od svinjskog i ptičjeg gripa zajedno i za koji će se teško u skorije vreme pronaći vakcina.

Dakle pored hronične ekonomske Srbiji sledi i akutna kriza-politička.

Svi koji su pomislili da je severna Afrika daleko – prevarili su se. Varnica je doskočila do komšiluka, Hrvatske, a kako se vatra prenela iz Tunisa na Egipat, tako bi i na Balkanu stvari mogle da funkcionišu po principu spojenih sudova.

Toga su svesni i vlast i opozicija.

Gong je označio početak borbe, ring je jako uzak, sudije nema i u prvoj rundi sledi ispitivanje snaga. Protesti koji su se sa severne Afrike polako preneli u Evropu odgovaraju opoziciji. To im je dodatni vetar u leđa jer je snažan argument da je izlaskom na ulice moguće promeniti stvari u društvu i naterati vlast na poslušnost.

Drugo,ovo je zadnja godina vlade koja ima šansu da bude prva demokratska vlada koja je izdržala ceo mandat.

To je poen koji treba zaraditi u prvoj rundi.

Ako vlada raspiše prevremene izbore, time pokazuje svoju slabost, neharmoničnost u svojim redovima i nesposobnost i neozbiljnost da od naroda zatraži novo poverenje.

Sa druge strane,to je značajan kapital za opoziciju jer time zauzima bolju startnu poziciju na pit-stopu, što u teškoj i neizvesnoj trci kakvu svi predviđaju može biti i presudno.

Vlast će pokušati da krizu sa Mlađanom Dinkićem minimalizuje, da posledice sanira bacanjem akcenta na druge teme (pregovori sa Prištinom, kandidatura za EU, Telekom, socijalni dijalog...), da Vladu pokaže kao tim sa vizijom, kao kormilara koji u ova burna vremena brod nije doveo do luke, ali je barem sprečio prevrtanje i brodolom, iako će prećutati da najveći talasi tek dolaze.

Kada se završi prva runda, krenuće se u predizbornu kampanju. Njen kvalitet odrediće i izborne rezultate.

Ova predizborna kampanja biće znatno drugačija od prethodnih. Godine 2006. i 2008. dogodio se presedan, lider opozicije, tada radikal, zatražio je od svojih protivnika da vode pristojnu i fer kampanju, bez uvreda i teških reči, što je donekle i uvelo prividni politički fer-plej u Srbiju.

Tada je to odgovaralo i opoziciji i poziciji. Demokratama jer su znali da u takvim okolnostima imaju najveće šanse za pobedu, a radikalima da oni, a ne DSS, postanu ključni izazivač vlasti.

Ove tri godine vladanja „semafor“ koalicije prošle su u pokušaju stabilizacije opozicije. Znalo se da će okosnica biti naprednjaci, ali bilo je pitanje ko će im se pre izbora pridružiti.

Napravljena je smesa koja je nejasna, nesolidna, amorfna. Četničkog vojvodu podržava Mirin skojevac

Teško je od toga napraviti novi Savez za promene, jer ne postoji zajednička politička platforma, niti iskristalisani model kojim će se Srbija transformisati i postati pravednije i funkcionalnije društvo.

Protivnik je isti, enerija i nezadovoljstvo u narodu polako tinjaju, međunarodni momenat je pogodan, sve su to predispozicije, ali ne i garanti.

Vlast će ovog puta igrati bez rukavica, sada njoj odgovara prljava borba, te se u ovoj predizbornoj kampanji očekuju brojni udarci ispod pojasa. Obe strane imaju već spremne igrače za to, ali obe strane imaju i staklenu bradu koju će gardom i stalnim ulaskom u klinč pokušavati da sakriju i takve nokaut udarce eskiviraju.

Ova predizborna kampanja biće znatno drugačija od prethodnih. Godine 2006. i 2008. dogodio se presedan, lider opozicije, tada radikal, zatražio je od svojih protivnika da vode pristojnu i fer kampanju, bez uvreda i teških reči, što je donekle i uvelo prividni politički fer-plej u Srbiju.

Slaba tačka ove vlade je njena, do juče, najslabija karika – odnos sa G17. On je još uvek nejasan i o njemu se veća i pregovara.

Suviše su dugo u vlasti da bi sada uverljivo odglumili opoziciju, a i premalo je vremena da se užive i da im ta uloga legne. Takođe, kad god su rušili vladu, imali su rezervnu varijantu, to jest većinskog partnera koji ih je čekao za buduću koaliciju (iz DOS-a ka DSS-u 2004, od DSS-a ka DS-u 2007).

Sada su i sami svesni da izlaze na političku ledinu gde šibaju nemilosrdni vetrovi, gotovo ogoljeni iako pokušavaju da se ogrnu kaputom reginalnih feudalaca.

Da bi izgradili predizborni identitet, moraju naći i svog protivnika i svog saveznika.

Ako će za protivnika imati DS, to je duplo golo, šteti i njima i DS-u jer ostaju bez postizbornog partnera, a pola kritika nesvesno upućivaće na svoj račun.

Ako će za protivnika imati opoziciju, sebe će morati da pokažu kao vlast, a onda se postavlja pitanje onakvog načina izlaska iz vlade i time nose onu hipoteku koja DS pretvara u sopstvenu zaslugu i sa tim kreditom ide na izbore. Ta Ahilova tetiva demokrata moraće da se uvuče u debeli pancir jer će otrovne strele opozicije biti nemilosrdne.

Prljave poslove vlasti odradiće radikali i donekle LDP, partije koje će svojim ekstremizmom na različitim polovima pokušati da pređu cenzus.

Pitanje Šešeljevog povratka i njegova osveta „otpadnicima“ Nikoliću i Vučiću biće glavna tema radikalske kampanje. Oni su svesni da su na platformi izdajnici-patriote nekoliko puta dobro prolazili na izborima, zašto sada menjati proverenu taktiku.

To će biti demokratski krošei sa leve i desne strane, a svoje mlade lavove (Šutanovac, Đilas), gladne i ambiciozne, čuvaće za odlučujući aperkat. Ko se pokaže kao čvršća pesnica biće ozbiljan pretendent za Tadićevog naslednika.

U opoziciji za pesničenje biće zadužen veteran u tome, nosilac pojasa gotovo svih federacija u superteškoj kategoriji – Velimir Ilić. U tome će mu se pridružiti i Aleksandar Vulin i Miša Vacić i Boško Obradović i svi oni likovi koji jedino imaju za svrhu da oduzmu vlasti par procenata, a kojih će naprednjaci posle pobede moći neosetno da se odreknu.

Slaba tačka ove vlade je njena, do juče, najslabija karika – odnos sa G17. On je još uvek nejasan i o njemu se veća i pregovara.

Vlast ima još jednu slabu tačku. Oba puta i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima pobeda je izvojevana uz nesebičnu pomoć manjina.

Kako će se ovog puta postaviti Mađari i Sandžaklije može biti od presudnog značaja. Da li će demokrate imati dovoljno političkog kapitala da sa jedne strane izbegnu manevar LDP-a i Čanka i njihov dogovor sa Mađarima oko Statuta Vojvodine i predizborne koalicije, i sa druge strane kupe mir u Sandžaku čije ključeve drži nepredvidljivi muftija Zukorlić, ostaje da se vidi.

To je političko zaleđe demokrata, njihov meki stomak, ta pitanja treba rešiti pre ulaska u ring i vreme za teške kompromise,koji povodom toga predstoje, polako ističe i radi protiv DS-a.

Naravno,ne isključuju se tajni dogovori ili pripreme za pregovore, jer bi objavljivanjem takvih aktivnosti sama vlast najavila izbore, a to joj nikako ne bi išlo u prilog.

Posle prljave i zamorne predizborne kampanje izlaznost će biti manja nego na prethodnim izborima (2008), ali dovoljna da pobednik ima legitimitet da uđe u Nemanjinu 11.

Ali, po svemu sudeći, tog pobednika tamo će uneti na nosilima, svog u modricama, slomljenog nosa, zatvorenog oka, znojavog, unakaženog, koji teško da će imati snage da se obračuna sa realnim problemima koji Srbiju opterećuju. Njemu će odbrojavanje početi mnogo pre završetka izbora i početka vladavine. Neće mu rane ni zaceliti, a izazivač, još prljaviji, još suroviji, baciće mu još vlažnu rukavicu u izranjavano lice i čekaće ga na revanš.