Питања без одговора, или “а шта ви радите црнцима”

Посланица ДС-а Александра Јерков захтевала је у Скупштини да Влада Србије саопшти нашој јавности податке о ангажовању Тонија Блера и других саветника из иностранства после 2012. године. Иако се посланица обратила Влади, Верољуб Арсић из СНС-а осетио је потребу да реагује, те је својој скупштинској колегиници одговорио питањима: како је покраден ЕПС у време Владе Мирка Цветковића и ко је ангажовао лобистичку агенцију из САД за милион евра.

Поновило се по већ ко зна који пут истоветно реаговање припадника владајуће странке у скупштинским полемикама, које је, очигледно, постало правило. Кад год посланик из опозиције постави питање које није по вољи посланика Српске напредне странке, јер се односи на неразјашњене, боље рећи, прикривене поступке власти, уследи готово истог тренутка реаговање шефа посланичке групе СНС-а или неког посланика те странке. Они спремно, као да су унапред знали садржај питања које ће бити постављено, сместа одговарају противпитањем. Оно може да има (а и не мора) да има везе са питањем опозиционара, али у сваком случају прави одговор неће добити како посланик опозиције тако ни необавештена и збуњена српска јавност.

Последњи тајанствени боравак Тонија Блера у Београду изазвао је чуђење и узнемиреност грађана, а затим и реаговања. Власт је у почетку оценила да је најбоље ако се на њих не осврће и чека да се ствари слегну, али је онда, ипак, почела да даје објашњења. Она су се чула не само од премијера (који се хвалио својом оствареном сарадњом са бившим председником Велике Британије, описујући је као веома корисну за Србију и најављујући да ће је наставити), већ су улогу у томе имале и његове најближе удворице, које су истицале како боравак Тонија Блера у Београду и његово и ангажовање као саветника наше владе неће коштати Србију ни динара. (Као да је то неко оправдање и објашњење – ако је уопште тачно – за заборављање удела тога злочинца у уништавању наше земље). А и они и премијер одушевљено су говорили како се од Блера може много научити.

Чему би могао да их учи такав “учитељ”?

Можда како се изазива и води “хуманитарни рат”, као против Србије 1999. године, када су Клинтон и Блер, лажући цео свет како Срби спроводе геноцид над Албанцима на Косову, послали НАТО бомбардере на нашу земљу? Тадашњи амерички специјални амбасадор за питања ратних злочина Дејвид Шефер тврдио је како је на Косову убијено вероватно 225.000 Албанаца, старости између 14 и 59 година, док су Клинтон и Блер плашили свет новим холокаустом и подсећали на “дух Другог светског рата”.

У исто време, “херојска савезница” Запада била је ОВК, чији су злочини једноставно заборављени, а британски министар спољних послова у Блеровом кабинету Робин Кук послао вођама ОВК број свога телефона и рекао им да могу да га зову у сваком тренутку. Ј

Кад је НАТО бомбардовање престало, а добар део инфраструктуре у Србији уништен, међународни форензичари отишли су на Косово да траже доказе за холокауст. Еф-Би-Ај, међутим, није открио масовне гробнице, а ни шпански форензичари, чији је шеф јавно осудио “семантичке пируете ратне пропагандне машинерије”.

Годину дана по завршетку бомбардовања Хашки трибунал објавио је коначан број жртава на Косову: 2.788. Сем бораца са обе стране, међу њима су и Срби и Роми које је побила ОВК. Није било никаквог геноцида ни холокауста. Повод за бомбардовање био је једноставно измишљен.

Нажалост, ни један једини лажов и зликовац (међу којима Клинтон и Блер на првом месту), учесник у бомбардовању Србије није за то одговарао, нити мора да стрепи од заслужене казне. Угледни правник Дејвид Шефер данас предводи некакав Међународни центар за људска права, а студентима једног америчког универзитета држи предавања из међународног права и (шта би друго?) ратних злочина. Да ли је много тешко претпоставити да ће, после Блера, и њега наш премијер позвати да му помогне својим искуством и драгоценим саветима? Ако се то догоди, вероватно ће опет ће неки опозициони посланик упитати у Народној скупштини због чега је он ангажован, на што ће му, свакако, истог тренутка посланик владајуће странке одговорити противпитањем.

Што све много подсећа на дечје препирке или на онај стари виц о Американцу и Русу, који се хвалио како у СССР више нема лопова. Међутим, кад је Американац дошао у Москву, украли су му путну торбу у тренутку кад ју је за тренутак спустио на под док је куповао карту за метро. “А ја ти поверовао да су лопови код вас искорењени!” рекао је касније прекорно Русу. “Јесте, а шта ви радите црнцима?” узвратио је овај, не збуњујући се.