Политички живот | |||
Кредит за буџет и маркетинг |
недеља, 04. јул 2010. | |
Без одговарајућих пројеката Кредит вредан милијарду долара начелно су прошле године договорили Борис Тадић и Дмитриј Медведев, приликом посете руског председника Србији. Тада је министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић изјавио да очекује да ће он бити реализован до краја 2009, уз најповољније камате и без условљавања.Од целе суме, 200 милиона долара је било предвиђено за подршку буџету, а остатак у износу од 800 милиона долара за инфраструктурне пројекте. Мркоњић је тада рекао да Руси не траже да њихове фирме раде на изградњи саобраћајница у Србији. Међутим, насупрот тадашњим оптимистичким изјавама и најавама, реализација руског кредита тек је на почетку, а у државну касу још није легло ни планираних 200 милиона долара за подршку буџету. Уговор о рати од 200 милиона долара за буџет потписан је тек у априлу ове године, а Влада Србије је тек почетком маја усвојила Предлог закона о ратификацији тог споразума .И док ће 200 милиона долара вероватно на крају и стићи, кредит за инвестиције још увек је неизвестан, због, слободно се може рећи неодговорности и неозбиљности српске стране. После више рунди преговора о условима реализације овог кредита, ни на последњем састанку српске и руске делегације одржаном почетком јуна, није дошло до конкретних договора, јер су наши преговарачи сматрали да се у планиране пројекте може кренути „фазно“,на бази постојеће документације, што за Русе није било прихватљиво.Руси су инсистирали да се све калкулације раде само на бази апсолутно завршених идејних пројеката и са тачним прегледом трошкова по актуелним ценама градње. Посебну ставку представља и руско инсистирање да руске фирме буду добрим делом ангажоване на изградњи објеката које кредитирају. Реализација кредита је због тога могућа тек можда средином следеће године, а из преговора је тренутно изостављен пројекат пруге Београд – Бар. На поменутом састанку је договорено да тих 600 милиона долара буду употребљени за завршетак београдског железничког чвора, укључујући и станицу „Прокоп“) и пруге Ваљево–Лозница, али под условом да се заврше главни пројекти и спецификација трошкова. Ако та документа буду предата, тек почетком следеће године биће започети разговори о условима кредита за ту суму и уговарање конкретних послова, а радови на свим објектима који буду договорени могли би да почну тек половином следеће године. Ток преговора показује да, иако је од посете Медведева прошло осам месеци, домаћи стручњаци и надлежно министарство нису били у стању да и поред значаја руских инвестиција припреме потребну документацију. А како теку преговори с Русима одлично сведочи и изјава генералног директора Саобраћајног института ЦИП Милутина Игњатовића, који је у изјави медијима дословно рекао:"Ми смо им понудили да дођу и крену, рецимо, да раде Ваљево-Лозница. Могу сигурно годину дана да раде и више, док ћемо ми за то време, и мање, урадити пројектну документацију за преостали део, 40 км који недостаје. Да урадимо тако да они могу да наставе. Међутим, они се не слажу и траже да све буде урађено и кад нападну, довешће више машина и извођача радова који би то могли одједном са свих страна да нападну да раде. Али преговори иду у позитивном смеру, тако да ако тај кредит буде додељен Србији и уради се само београдски железнички чвор - биће то пун погодак за Србију и Београд", рекао је Игњатовић (и остао жив, прим. аутора). Изгледа да бројним домаћим стручњацима још увек није јасно да ни код Руса нема послова на „дођем ти“,„часна реч“ и „мајке ми“, а због свега тога не чуди што њима не пада на памет да новац дају на невиђено. Наша страна је показала да је у цео посао ушла потпуно неспремна, питање је да ли Влада Србије уопште жели да до реализације овог кредита и дође. Да Руси немају много поверења истакао је недавно и Александар Конузин на Бизнис форуму на Копаонику, када је поручио руским инвеститорима да буду опрезни приликом улагања у Србију. Адвокат Бранко Павловић такође сматра да Руси немају никаквог разлога за поверење, а да је наша страна била заинтересована само за готовину којом ће попунити буџет. Неспособне институције Аналитичар Бранко Радун за НСПМ каже да овакво понашање наше власти генерално може само допринети губљењу поверења партнера и истока и са запада: Радун додаје да је могуће да на овакав развој ситуације утичу и фактори који не желе значајно присуство руског капитала у тако важној области као што је железница: Преговори о реализацији руског кредита почели су у октобру 2009. године, али конкретних договора још нема. Када и где ће се преговарачи поново састати није познато, а док је и та једна милијарда за сада неизвесна,министар за инфраструктуру Србије Милутин Мркоњић изјављује да Србија планира да до 2027. уложи 22 милијарде евра у развој саобраћајне инфраструктуре на основу Мастер плана за транспорт, од чега седам милијарди за железницу. |