Đulijani u "Njujorku Balkana"

Monotona ovogodišnja izborna kampanja dobila je zamah dolaskom bivšeg gradonačelnika Njujorka Rudolfa Đulijanija u Beograd u posetu Aleksandru Vučiću, kandidatu SNS za gradonačelnika. Dolaskom i podrškom čoveka koji ima reputaciju najpoznatijeg gradonačelnika Njujorka i vrlo uspešnog borca protiv organizovanog kriminala, Vučićeva kandidatura, zasnovana na obećanju iskorenjivanja korupcije u glavnom gradu je dobila na ozbiljnosti, dok je istovremeno SNS efektno minimizirala optužbe vladajuće stranke o izolaciji. Sudeći po reakcijama aktuelnog gradonačelnika Dragana Đilasa i većine medija, Vučićeva šetnja sa Đulijanijem ostavila je vladajuću garnituru bez pravog odgovora. Đilas je uglednog gosta pozdravio podsećanjem na njegove ranije stavove i podršku NATO bombardovanju, u sasvim patriotskom maniru koji je nekad odlikovao vodeći dvojac SNS, dok se dan nakon posete štampani mediji u svojim izdanjima svojski trude da na sve načine diskredituju ovaj izborni adut naprednjaka.

Sam Đulijani nije mnogo mario za lokalna reagovanja, već je iskazao interes za predloženi projekat "Beograd na vodi" (inače prvi put predstavljen negde 1970.) pošto je nekadašnji prvi čovek Njujorka sada poslovan čovek, vlasnik firme "Đulijani partners", koja se bavi konsaltingom po pitanju menadžmenta i bezbednosti. Njegovim dolaskom Vučiću nije ukazana ekskluzivna čast, pošto je Đulijani do sada podržao i kampanje ukrajinskog boksera Vitalija Klička za gradonačelnika Kijeva, i Keika Fuhimorija za peruanskog predsednika, koje su obe bile obležene snažnim naglaskom na borbi protiv korupcije. Kandidati koje je podržao su ipak doživeli poraz, a ako Vučić bude izabran, svakako da će predloženi projekat u vrednosti više milijardi dolara biti zanimljiv i za Đulijanijevu kompaniju. 

Posetu gosta iz Njujorka prokomentarisali su i mnogi svetski mediji, člancima u kojima se često potencira da Đulijani daje podršku srpskim nacionalistima. [1] Negativan imidž Srbije ipak nije uticao na posetu bivšeg gradonačelnika Njujorka "Njujorku Balkana". Iako su komentari njegove posete u Srbiji pretežno emotivni, Đulijani je u Beogradu, svakako našao svoj interes, dok je na konferenciji za štampu na pitanje o bombardovanju odgovorio tipično američki, da je “to bilo pre mnogo godina”.

Interes su svakako našli i domaćini, i iako to nekima na prvi pogled izgleda kao još jedan auto-gol, SNS je Đulijanijevim dočekom pokazao da je, nasuprot optužbama, potpuno spreman da prošlost stavi po strani i prigrli svetski kapital, bez obzira odakle dolazi. Gošćenje Đulijanija, poznatog republikanca, pokazuje i da su Toma I Vučić od SNS napravili manje više uspešnu kopiju američkih republikanaca, što se sasvim uklapa i u američku želju stvaranja dvostranačkog sistema u Srbiji, u kome neće biti velikih iznenađenja.

Iznenađenja ne bi više ni trebalo da bude jer je srpska politička scena delovanjem mnogih faktora svedena na pozorište, čiji glavni akteri, kako se pokazuje, više nemaju važnog uticaja na glavne tokove ni državne ni regionalne politike. Njihov cilj i uloga su postali održavanje postojećeg sistema, ili njegova veća efikasnost, na čemu SNS gradi svoju kampanju. Time je i čitava srpska politička scena, koja je do sada, kako su neki ranije primetili, imala postpolitičkog predsednika, ušla u eru postpolitike, a ovi izbori mogu biti prvi koji se mogu okarakterisati kao postpolitički. U takvom okviru, naprednjaci mogu bez bojazni da ugoste čoveka koji se pre 13 godina zalagao za bombardovanje, a Dragan Đilas da u Kraljevu izjavi da je “sramota” da je čovek kao Đulijani “došao da nas uči kako da razvijamo svoju prestonicu”.[2] U postpolitčkoj Srbiji, i Ivica Dačić može da izjavi da je Srbiji “potrebna revolucija koja će na vlast ponovo dovesti radničku klasu i siromašan narod”[3], kao i da osvane baner SNS na sajtu E-novina.[4] 

Izborna trka će uskoro biti gotova, a sudeći prema predizbornoj kampanji, i pre otvaranja birališta pobednici izbora će pre svih biti cinizam i pragmatizam. Sve to zapravo i nije teško shvatiti, već je teško sve zajedno svariti.