Срби су се са референдумом, а и са другим демократским тековинама, поново сусрели тек по укидању једнопартијског система и увођења плурализма и стварања претполитичког друштва у бившој Југославији.

Био је потребан бескрајан низ лажи, искривљавања и прећуткивања да би се у јавном мњењу пласирала и потом формирала тако поједностављена верзија догађаја. Има нас који упорно раскринкавамо те лажи, али оне још увијек бујају као и прије.

Кад је реч о сепаратизму, мислим да је то у Србији завршена прича. У Војводини, ипак, убедљиву већину имају Срби и Црногорци. Мислим да се тешко може ситуација са Косова пресликати на Војводину.

Мало је вероватно да би демократе могле да преживе евентуалну промену спољнополитичке оријентације и напуштање евроатлантског упоришта. Владујућа коалиција није имала одважности да спроведе ни неке нужне привредно економске реформе, а како ли би се тек дрзнула да повлачи одлучне спољнополитичке потезе.

Многима, нажалост, живот и околности нису дале прилику да следећи своју савест и сами будемо међу Вашим јатацима, али зато, подржавајући Вас, Генерале, подржавамо и све Ваше јатаке.

Догађаји који су обележили 2011. годину: 1.Одбијање српске кандидатуре за ЕУ 2.Хапшење и изручење Ратка Младића 3.Српске барикаде на северу Космета 4.Неуспешна продаја Телекома 5.Забрана одржавања геј параде у Београду

Посткризни опоравак и раст немачке привреде не тече на бази производње за америчко и европско тржиште, већ за тржишта Кине, Русије, Индије и осталих брзо нарастајућих, пре свега азијских земаља.

Коштуница је такође веровао да ће изручењем челних људи Милошевићевог режима стећи поверење међународне заједнице и да ће Србија бити награђена високим степеном интеграције у Европску унију и компромисним решењем косметског питања.

Oдлука Савета ЕУ (9. децембра) за грађане не значи ништа, за странке много. Статус кандидата је за Србију битан минимално до нимало. У Србији опада подршка ЕУ зато што ЕУ данас, уздрмана унутрашњом кризом, није она од пре неколико година.