Демократска странка није само изгубила изборе, нити је њен пораз последица једино економске кризе. Она је изгубила кредибилитет демократске партије, дочекујући новог председника Србије као неког ко припада ратно-хушкачком миљеу.

На овим изборима прави пораз доживела је проруска опција и проруски оријентисана Србија. Српска радикална странка, која је била најпринципијелнија у својим ставовима, доживела је, нажалост, убедљив пораз.

Пуни се резервоар незадовољства, а „варови на том контејнеру“ су потпуно „неиспитани“ - нико не зна, колико он може притиска да издржи. НОПО и НСПМ су почели да куцкају по том контејнеру; отуд ова галама на њих. Мислите о томе; не кажем да ће они покренути лавину.

Борка нисмо гледали два месеца. Зашто? Пре изборне кампање смо уредно обавештавани како Борко ради један изузетно добар посао по државу, а тек по народ у Метохији и на Косову да не причамо.

Највише времена демократе су потрошиле да нас подсете оно што је њихов противкандидат говорио док је био члан Српске радикалне странке, и тражећи колеге са факултета Томислава Николића, упорно водећи негативну кампању и плашећи народ новим ратовима.

Шеф СНС био је у опозицији, није имао одговорност човека на власти. Међутим, већ виђена политичка техника власти, само је још један доказ да нешто ову данашњу власт дебело сврби када се упрегла из петних жила да остане дуговечно на власти.

Овом акцијом можемо поништити изборе, отерати корумпиране политичаре и њихове мецене, изменити изборни закон и довести на власт људе неупрљане биографије и оне који заиста нешто добро желе за све нас. Можемо укинути партитократију.

Шаровић и Мартиновић делују као људи који би сваком могли да изађу на црту. Подмлађивање међутим није спроведено до краја, тако да то остаје половичан успех радикала. Ниновић, а можда и Мировић и неки други радикалски политичари би могли да доврше тај процес.