Чињеница да је Демократска странка изгубила и председничке и парламентарне изборе доноси многе изазове јер је ДС требало да буде политичка снага која ће гарантовати стабилизацију и консолидацију демократије у српском друштву.

Већ дуго, још од почетка деведесетих, а посебно одмах после 5. октобра, политичка елита располутила је српско друштво на „ми и они“. Шта их је руководило да „почине такав грех“ и Србију доведу на руб политичке нестабилности, отварајући бреше за стране утицаје и уцене као мало где на европском простору?

Видели смо на, буквално историјским, изборима 2012. да је „Осовина Берлин-Париз-Брисел“ рачунала на традицију српског полтронства и пре свега опортунизма. И нису погрешили.

Овај фалсификат је још грубљи и бесмисленији утолико што ја заиста не мислим да је немогуће да господин Тадић буде кандидат ДС за председника владе, али свакако не мислим – нити би ико нормалан то могао рећи – да би „свако друго решење било у великој мери нелогично“.

Демократска странка није само изгубила изборе, нити је њен пораз последица једино економске кризе. Она је изгубила кредибилитет демократске партије, дочекујући новог председника Србије као неког ко припада ратно-хушкачком миљеу.

На овим изборима прави пораз доживела је проруска опција и проруски оријентисана Србија. Српска радикална странка, која је била најпринципијелнија у својим ставовима, доживела је, нажалост, убедљив пораз.

Пуни се резервоар незадовољства, а „варови на том контејнеру“ су потпуно „неиспитани“ - нико не зна, колико он може притиска да издржи. НОПО и НСПМ су почели да куцкају по том контејнеру; отуд ова галама на њих. Мислите о томе; не кажем да ће они покренути лавину.

Борка нисмо гледали два месеца. Зашто? Пре изборне кампање смо уредно обавештавани како Борко ради један изузетно добар посао по државу, а тек по народ у Метохији и на Косову да не причамо.

Највише времена демократе су потрошиле да нас подсете оно што је њихов противкандидат говорио док је био члан Српске радикалне странке, и тражећи колеге са факултета Томислава Николића, упорно водећи негативну кампању и плашећи народ новим ратовима.