Писмо генералу Младићу

Генерал Ратко Младић

Шевенинген, Холандија

Драги Генерале,

Ево, ближи се крај године и убрзо ће наступајући празници, те имам и жељу и потребу да Вам напишем(о) ово писамце у нади да ће, можда, стићи до Вас. Празници који се ближе тек су мали повод да Вам изразим(o) нашу сталну и непоколебљиву подршку. Ово писмо, дубоко верујем, потписали би многи и зато га не пишем само у своје, већ у име свих оних знаних и незнаних, што забринути за будућност сопствене деце, државе и нације нису рàди да зараде тих проклетих „30 сребрњака“. Не би ни да глуме Фауста, а још мање да верују онима што нам обећавају брда и долине али тек пошто трампимо државу за фотографију с плавом заставом и звездама.

Елем, невоље које нас и данас даве још су веће и горе од оних које су прошле, а нажалост изгледају мање од оних које ће доћи, па су нам још ономад поквариле докону празничну атмосферу. Некако се више празника уплашимо него што им се обрадујемо, јер нас неумитно подсете да време лети и пролази, а некако се наместило и да нама Србљима, исто то време у последњих 30 година цури ко пешчани сат у некакву бесконачност и ништавило, не лечи нас и не бистри, не иде нам у прилог и све даље односи нас у странпутицу. Постадосмо један другоме туђи, свако свакоме предалеко, а удаљавамо се и од себе самих...

А били сте, Генерале, на свим првим линијама у одбрамбеном рату, а сада сте, одлуком страних моћника, злотвора и њихове домаће погани, на најтежем положају и суочени са србождерским хашким Минотауром. Али, Генерале, верујте да у тој борби нисте сами: мисли и срца већине Срба су уз Вас, пре свега Срба из Републике Српске и Срба са севера Косова код којих Дух Слободе и отпора никад није и неће бити поколебан.

Знате, свакако, шта се дешава на северу Косова, на барикадама, на којима се српски отпор надахњује свим српским јунацима, међу којима сте и ви, Генерале. Срби се тамо налазе између наковња (београдски "просрпски" режим) и чекића (Албанци, КФОР/НАТО и САД/Еулекс). Карађорђе је подижући Устанак имао више среће: лакше је било са дахијама јер дахије нису имале подршку неке српске самоуправе која би заговарала "протурски пут без алтернативе".

Памтимо Вас, Генерале, и памтимо шта сте све са својим борцима и уз подршку народа чинили и учинили да се створи Република Српска. Нема човека који хода земљом да није грешан, али један грех никада нећемо починити: нећемо дозволити да грех нашег заборава падне на српске хероје, почев од Обилића, преко Карађорђа, Синђелића и Хајдук Вељка, све до Милана Тепића и Вас, Генерале.

Са гнушањем сазнајемо да је пре неки дан, у Првом основном суду у Београду, почело поновно суђење Вашим јатацима. На "жуту" оптуженичку клупу, по налогу Хада ил` Хага и западних "пријатеља", поново ће сести десеторо храбрих и часних, који су били ослобођени оптужби или је против њих одбијена оптужба због застарелости кривичног гоњења. Ослобађајућу пресуду је, после више од четири године суђења, прошле године изрекло судско веће судије Дејана Гарића, а исту укинуо "независни и реформисани" Апелациони суд у јулу ове године и наложио поновно суђење. Шта рећи на ово ново слугањство у бескрајном низу бешчашћа београдског режима? Ваља, пре свега, запамтити часно име судије Дејана Гарића. А запамтили смо и памтићемо и сва она друга имена, нечасна и далеко многобројнија.

Многима, нажалост, живот и околности нису дале прилику да следећи своју савест и сами будемо међу Вашим јатацима, али зато, подржавајући Вас, Генерале, подржавамо и све Ваше јатаке. Камо среће и разума да смо били сведоци какве достојне власти која би читаву државу уподобила јатачкој мисији. Али, лошу власт у Србији смењиваше још гори, а потурице још грђе потурчетине. И томе, нажалост, крај се не види. Осуде и пресуде у чији долазак не треба сумњати биће још један прљави и срамни камичак на путељку ропске Србије према стицању кандидатуре на "европском путу без алтернативе". Оне ће бити некакав новчић дат Харону који би требало Србију да превезе на другу обалу... Тим путем који чине све нове и нове уцене, понижења и издаје неће, својом вољом, кренути ни један једини, не само Србин већ ни било који слободољубиви и частан човек.

Желимо Вам, Генерале, на крају овог словца, што боље здравље, а Вашој несаломивости се, као и до сада, дивимо.

Христос се роди! И све најбоље у Новој години Вама, Српству и свим правдољубивим људима!

С поштовањем,

Милан Шећеровић