Питање је само да ли ће црква остати доследна у свом крсташком рату против сексуалне револуције и у својим редовима. Постоји основана сумња да ова пошаст није ендемски везана само за католичко свештенство, већ и да ортодоксни клер није имун ни на порнграфију, нити на бизнис.

Ако се неком живи овде, нема разлога за одлазак. Нисмо најгора земља на свету. Највећи парадокс је у томе што су, колико сам разумео, они који су одговорили Ћосићу заправо левичари.

Све се одвијало по плану. Био сам веза између Младотурака и британске владе, и након револуције вратио се у Истанбул. Све се одвијало по плану. А онда, неочекивано српска војска код Куманова до ногу туче турску! Нема више времена за чекање. Нешто се морало хитно урадити.

Све ово омогућио је Закон о јавним предузећима који директору ЈП даје овлашћење да у радни однос на одређено време без конкурса и одговорности према било коме прими дословно кога пожели.

Кусо и репато се огласило да раскомада својом болесном мржњом једног писца и човека који има својих мана и грешака, али сигурно није геније зла и монструм каквим га представљају.

Ова процедура би предвиђала брисање или промену члана 182 став 4 који каже да се граница аутономне покрајине не може мењати без сагласности њених грађана изражене на референдуму.

„Европска перспектива“ је за Србију, што се тиче њеног истинског напретка и конкретних добитака, магловито нејасна, али је зато у погледу назадовања и видљивих губитака, суморно јасна.

Колико је год унедоглед брутална политика условљавања Брисела, толико је све блеђа подршка домаће јавности за политички слоган “Европа без алтернативе.” Тешко је оспорити тврдњу да је однос Брисела према Београду базиран на контроли.

Посебно је дегутантно на који начин Жарковић тријумфалистички цитира делове текста адвоката Бранка Павловића који је, наводно, славодобитно изашао из Мишковићеве канцеларије када је за мале акционаре Це Маркета обезбедио дуплу цену него што је нудио Меркатор.

Не мора свако да воли животиње. Неко једноставно нема осећаја, или није наклоњен томе. Нисмо сви исти, и то је у реду. Али мора свако да поштује живот. Нико нема право ничији живот да узима, јер му га није ни дао. А ако неко нема осећаја, а не жели ни да поштује живот, онда мора да се научи да поштује законе.