Судија Теодор Мерон као председник жалбеног већа у случају Шешељ потписује 2004. године одлуку у којој прихвата жалбу тужилаштва. Тачније, прихватио је нетачну тврдњу да је у Војводини било оружаних сукоба.

Након овакве пресуде, а имајући у виду све што се претходно дешавало везано за тај суд, минимум минимума којег влада може да уради је, не да смањи, него потпуно замрзне сарадњу са Хагом.

Није сувишно запитати се чији је то аранжман да уважена гошћа овог пута не пређе реку Саву и не крочи на тло Шумадије а Председнику Републике онемогући да, као његов претходник, прими уважену гошћу у свом званичном седишту и то у одвојену посету.

Време је да се схвати да ниједна политичка опција, па ни ЕУ, није без алтернативе, па тек онда да се разговара о статусу за КиМ. За неке земље и Тачија питање је решено, за друге земље, укључујући Србију, није решено. Решиће се када се испоштује Резолуција СБ 1244.

Није ли Чеда на "локалу" исто што и Тома Николић на националном нивоу? Нису ли и актуелног председника државе својевремено прозивали због неписмености, сељачког вокабулара, учешћа у рату (сиц!) - а сада им се "духовитост" обија о приходе? "Јачи - тлачи". Ох, како европски.

Да ли ће ова странка унутрашњу кризу после изгубљених избора да решава козметичким кадровским променама на врху странке или катарзом? Најозбиљнији претедент за трон, градонаћелник Београда не нуди ништа ново сем менаџерских способности и наглашеног макијавелизма и популизма.

За еу-скептике ова помало злурада па и цинична изјава је добродошла, али не и за Брисел и Берлин, главне протагонисте очувања и јачања политичке, економске и безбедносне творевине највећег броја европских држава. Но, уследиће, уверен сам, нове изјаве „удварања“ истој тој ЕУ.

Стратешко партнерство не би имало смисла било са којом земљом која је признала независност КИМ док та земља не би повукла одлуку о признавању. Није познато широј јавности да је неко од званичника из предходне власти тражио од било кога страног сагповорника повлачење одлуке о признају независности.

Мислим да има основа да се сумња у веродостојност самог сведока на основу детаља које смо могли чути у његовом исказу и који звуче сасвим неуверљиво.

У историји се ретко указују важне и озбиљне прилике за велика достигнућа, када се прилика пропусти, онда се јављају нови претеденти на освајање моћи и то су као по правилу најближи сарадници оног које веровао да је његова моћ апсолутна и да је нико не може угрозити.