Zaleđeni osmesi na samitu EU-Rusija

Susret najviših predstavnika Rusije i Evropske unije, koji se u četvrtak u Briselu odigrao po 30. put,  pokazao je da su uprkos veoma razvijenoj privrednoj saradnji, odnosi Rusije i EU sve hladniji, a dva dela evropskog kontinenta politički sve udaljenija. Decembarski samit EU – Rusija, održan u četvrtak, najavljivan je s ruske strane kao „samit saradnje, a ne konfrontacije", dok su ga evropski zvaničnici opisali kao „vrhunac“ u 15 godina dugom organizovanju sastanaka najviših zvaničnika Brisela i Moskve. Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je u svom govoru ocenio da EU i Rusija zajedno mogu da daju odlučujući doprinos upravljanju u svetu i rešavanju regionalnih konflikata, ali prigodni govori i fraze o samitu kao „odavanju počasti partnerstvu od neprocenjivog značaja“ nisu pomogli da se pronađe put za rešavanje spornih pitanja, koja postepeno prerastaju u ozbiljne probleme u odnosima Moskve i Brisela.

Iako Rusija i EU ostvaruju trgovinsku razmenu vrednu oko 400 milijardi evra, a Rusija snabdeva tržište Unije sa 29 odsto nafte i gasa, predsednik Rusije Vladimir Putin i najviši predstavnici EU nisu na samitu uspeli da izglade ključne razlike, najpre o ratu u Siriji i pitanju energetike. Na završnoj konferenciji za štampu provejavali su uglavnom kritički tonovi, a jedini pomak je donekle napravljen po pitanju viza, pošto je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo najavio vizne olakšice za još neke kategorije Rusa. To međutim nimalo nije zadovoljilo rusku stranu, dok je ruski predsednik Vladimir Putin na optužbe EU za kršenje ljudskih prava i političkih sloboda,  uzvratio kontraoptužbama i opširnim ruskim izveštajem o porastu ksenofobije i neonacizma i ugrožavanju prava manjina u EU. 

Pitanje „demokratizacije“ Rusije postalo je gotovo opsesija zvaničnika EU, a pred početak samita je kao jedan vid pritiska Evropski parlament usvojio rezoluciju u kojoj se navodi da Rusija može da postane strateški partner EU jedino ako deli i primenjuje demokratske principe i vrednosti Unije. Putin je ipak vrlo odlučno odbio optužbe o nedemokratskom karakteru vlasti u Rusiji, ali je ipak najviše varnica razmenjeno u vezi sa energijom, odnosno sa Trećim energetskim paketom EU, čija je suština podela biznisa na transport i prodaju gasa, što za ruski Gasprom predstavlja opasnost od gubitka kontrole nad infrastrukturom koju je taj koncern gradio ili će graditi. Putin je optužio evropske partnere za nefer i selektivan odnos prema ruskim energetskim firmama, koje su sve češće na udaru inspekcija i antimonopolskih istraga, a kao odgovor na treći energetski paket, Rusija je EU ponudila nacrt modifikovanog sporazuma o transgraničnim gasovodima, koji podrazumeva isključivanje Gasproma iz važenja evropskih energetskih zakona.

Rusija takođe već traži i pronalazi put za zaobilaženje propisa Trećeg energetskog paketa. U nizu zemalja Gasprom je već dobio podršku, dok su Bugarska i Mađarska dale projektu Južni tok status nacionalnog projekta, za koji ne važe pomenuti evropski energetski propisi. Važna tačka neslaganja je i ulazak Rusije u STO, pošto obe strane optužuju jedna drugu za ograničavanje uvoza i zaštitu sopstvene industrije. Udeo EU u trgovinskom prometu Rusije iznosi skoro 50 procenata, a  ruski izvoznici su spremni da povećaju ovaj procenat. Putin je zato istakao da za EU to treba da predstavlja povod za ukidanje trgovinskih ograničenja za Rusiju, dok su s druge strane iz Evropske komisije pre samita stigle mnogo oštrije izjave.

Evropski komesar za trgovinu Karel de Giht je naime poručio da Rusija „mora da promeni neprihvatljivo ponašanje“, a da samit Rusija–EU predstavlja poslednju šansu za sprečavanje trgovinskog rata između Rusije i EU. Zamerke EU odnose se na pokušaje Rusije da zaštiti svoje tržište, zbog čega je uvela ograničenja koje se odnose na evropsku poljoprivredu, mašinogradnju i drvoprerađivačku industriju, a Giht je najavio da će EU, ako ruska strana ne preduzme mere za saniranje posledica svojih postupaka, biti prinuđena da preduzme određene mere.

Brisel i Moskva razmenjuju sve teže optužbe, ali su lideri ipak najavili nastavak dijaloga. Rusija i EU se sada slažu da se ne slažu, ali na tom principu je sigurno teško dalje graditi partnerstvo, koje obe strane naglašavaju. Ipak, s obzirom na krizu u EU a sve čvršće ekonomske odnose Rusije i Kine, čini se da je Briselu sada potrebnija Moskva, samo bez Putina, nego obrnuto.