понедељак, 01. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Залеђени осмеси на самиту ЕУ-Русија
Коментар дана

Залеђени осмеси на самиту ЕУ-Русија

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Костић   
недеља, 23. децембар 2012.

Сусрет највиших представника Русије и Европске уније, који се у четвртак у Бриселу одиграо по 30. пут,  показао је да су упркос веома развијеној привредној сарадњи, односи Русије и ЕУ све хладнији, а два дела европског континента политички све удаљенија. Децембарски самит ЕУ – Русија, одржан у четвртак, најављиван је с руске стране као „самит сарадње, а не конфронтације", док су га европски званичници описали као „врхунац“ у 15 година дугом организовању састанака највиших званичника Брисела и Москве. Председник Европског савета Херман ван Ромпеј је у свом говору оценио да ЕУ и Русија заједно могу да дају одлучујући допринос управљању у свету и решавању регионалних конфликата, али пригодни говори и фразе о самиту као „одавању почасти партнерству од непроцењивог значаја“ нису помогли да се пронађе пут за решавање спорних питања, која постепено прерастају у озбиљне проблеме у односима Москве и Брисела.

Иако Русија и ЕУ остварују трговинску размену вредну око 400 милијарди евра, а Русија снабдева тржиште Уније са 29 одсто нафте и гаса, председник Русије Владимир Путин и највиши представници ЕУ нису на самиту успели да изгладе кључне разлике, најпре о рату у Сирији и питању енергетике. На завршној конференцији за штампу провејавали су углавном критички тонови, а једини помак је донекле направљен по питању виза, пошто је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо најавио визне олакшице за још неке категорије Руса. То међутим нимало није задовољило руску страну, док је руски председник Владимир Путин на оптужбе ЕУ за кршење људских права и политичких слобода,  узвратио контраоптужбама и опширним руским извештајем о порасту ксенофобије и неонацизма и угрожавању права мањина у ЕУ. 

Питање „демократизације“ Русије постало је готово опсесија званичника ЕУ, а пред почетак самита је као један вид притиска Европски парламент усвојио резолуцију у којој се наводи да Русија може да постане стратешки партнер ЕУ једино ако дели и примењује демократске принципе и вредности Уније. Путин је ипак врло одлучно одбио оптужбе о недемократском карактеру власти у Русији, али је ипак највише варница размењено у вези са енергијом, односно са Трећим енергетским пакетом ЕУ, чија је суштина подела бизниса на транспорт и продају гаса, што за руски Гаспром представља опасност од губитка контроле над инфраструктуром коју је тај концерн градио или ће градити. Путин је оптужио европске партнере за нефер и селективан однос према руским енергетским фирмама, које су све чешће на удару инспекција и антимонополских истрага, а као одговор на трећи енергетски пакет, Русија је ЕУ понудила нацрт модификованог споразума о трансграничним гасоводима, који подразумева искључивање Гаспрома из важења европских енергетских закона.

Русија такође већ тражи и проналази пут за заобилажење прописа Трећег енергетског пакета. У низу земаља Гаспром је већ добио подршку, док су Бугарска и Мађарска дале пројекту Јужни ток статус националног пројекта, за који не важе поменути европски енергетски прописи. Важна тачка неслагања је и улазак Русије у СТО, пошто обе стране оптужују једна другу за ограничавање увоза и заштиту сопствене индустрије. Удео ЕУ у трговинском промету Русије износи скоро 50 процената, а  руски извозници су спремни да повећају овај проценат. Путин је зато истакао да за ЕУ то треба да представља повод за укидање трговинских ограничења за Русију, док су с друге стране из Европске комисије пре самита стигле много оштрије изјаве.

Европски комесар за трговину Карел де Гихт је наиме поручио да Русија „мора да промени неприхватљиво понашање“, а да самит Русија–ЕУ представља последњу шансу за спречавање трговинског рата између Русије и ЕУ. Замерке ЕУ односе се на покушаје Русије да заштити своје тржиште, због чега је увела ограничења које се односе на европску пољопривреду, машиноградњу и дрвопрерађивачку индустрију, а Гихт је најавио да ће ЕУ, ако руска страна не предузме мере за санирање последица својих поступака, бити принуђена да предузме одређене мере.

Брисел и Москва размењују све теже оптужбе, али су лидери ипак најавили наставак дијалога. Русија и ЕУ се сада слажу да се не слажу, али на том принципу је сигурно тешко даље градити партнерство, које обе стране наглашавају. Ипак, с обзиром на кризу у ЕУ а све чвршће економске односе Русије и Кине, чини се да је Бриселу сада потребнија Москва, само без Путина, него обрнуто.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер