Veći Srbi od Srba

Problem zaustavljanja konvoja sa ruskom humanitarnom pomoći na prelazu Jarinje rešen je, kako je saopšteno dogovorom Evropske komisije sa Vladom Rusije, nakon što je to pitanje postavljeno i na samitu EU-Rusija, upravo održanom u Briselu. Dolazak ruskog konvoja trebalo je da bude iskorišćen za početak rada albanskih carinika (ili kako se to u Beogradu kaže - carinskih svedoka), ali su u ovom slučaju Rusi ipak odlučili da budu veći Srbi od Srba, odnosno da ne samo deklarativno, već i praktično pokažu da je Rezolucija 1244 i dalje na snazi, da Kosovo nije država - a da Jarinje nije granični prelaz.

Blokadom konvoja misija EULEKS na Kosovu je još jednom prešla granice svog mandata, koji je dobila od Saveta bezbednosti UN i još jednom otvoreno zauzela stranu prištinskih vlasti, dok se šef međunarodne civilne kancelarije u Prištini Piter Fejt, koji je oholo poručio ambasadoru Rusije u Srbiji Aleksandru Konuzinu da nema šta da traži na Kosovu, pokazao radikalnijim Albancem od mnogih kosovskih Albanaca. Zaustavljanje konvoja pokazalo se ipak kao nepromišljen potez, jer posle odbijanja da Srbima sa Kosova odobri državljanstvo, Rusija ne bi mogla bez teških posledica po svoj kredibilitet da istrpi takvo poniženje i povinuje se zahtevu EULEKS-a i prištinskih vlasti. Politički vrh Rusije zato je oštro i hitno reagovao na ovu provokaciju, koju je stalni predstavnik RF u NATO Dmitrij Rogozin nazvao humanitarnim zločinom, dok je Piter Fejt u „Glasu Rusije” okarakterisan kao „nadobudan i ogrezao u kriminal“.

Ruski zvaničnici u svojim reakcijama nisu previše birali reči, dok se u isto vreme, politički vrh Srbije, uz čiju je podršku EULEKS i stacioniran na Kosovu, nije oglasio ni jednom rečenicom, verovatno u strahu da Brisel, koji je zbog Kosova upravo odbio srpsku kandidaturu, Beogradu ne doda još neki minus na njegov evropski račun. Umesto Beograda, oglasili su se ipak predstavnici lokalnih samouprava sa severa pokrajine, koji su predstavnicima KFOR-a, EULEKS-a, UNMIK-a i OEBS-a uručili Mirovnu inicijativu, kojom je predviđeno da se na miran način i dogovorom privremeno reši kriza na severu Kosova, dok se, prema tom dokumentu, ne pronađe trajno političko i održivo rešenje, kroz nastavak dijaloga Prištine, Beograda, Srba sa severa KiM i međunarodne zajednice.

Inicijativa predstavnika Srba sa severa KiM predstavlja promišljen zahtev i odgovor na pritisak koji će se na njih, svakako i od strane Beograda biti vršen u narednom periodu. Za Srbe na KiM je ipak najvažnije da posle krize sa humanitarnim konvojem mogu da budu sigurni da zvanični Beograd sam više neće biti odgovoran za njihov položaj, i da su u Rusiji dobili jakog zaštitnika. Posle brojnih i ciničnih komentara, čak i sa srpske strane na zahtev kosovskih Srba za dvojno srpsko-rusko državljanstvo, reakcija Rusije na blokadu njenog konvoja svedoči da ona sada ozbiljno razmišlja da Srbima na KiM pruži zaštitu koju su oni očekivali, kao i da više ne želi da samo posmatra situaciju u pokrajini.

Ruski ambasador Konuzin izjavio je povodom toga da „niko sa strane ne bi trebalo da se meša u dogovore Srba i Rusa, nego treba da obavlja posao koji mu je međunarodna zajednica poverila, a treba se samo nadati da zbog mogućnosti dobijanja kandidature u martu, od strane zvaničnog Beograda neće stići zahtev da se i odnos Rusije i Srba sa KiM reguliše uz pomoć „partnera“ iz EU i EULEKS-a.