"Spasavanje" domaćih banaka

Siromašna i opljačkana država Srbija, u kojoj zbog budžetskog manjka uskoro može doći do kašnjenja isplate plata i penzija, izdvojila je oko 300 miliona evra za spasavanje „Agrobanke”, Privredne banke „Beograd” (PBB) i „Razvojne banke Vojvodine” (RBB), nekadašnje „Metals banke”. Sve pomenute banke sada su u većinskom državnom vlasništvu. Naime, Vlada Srbije usvojila je program pomoći, pa će poreski obveznici u Srbiji sopstvenim novcem spasavati ove banke, koje su upale u ogromne minuse, i to zbog naopakog rukovođenja i davanja kredita kompanijama blisko povezanim s kriminalnim krugovima. Kada takvi klijenti više nisu mogli da vraćaju zajmove – bilo zato što su stavili katanac na preduzeća ili im je pravosuđe konfiskovalo imovinu – banke su ostale s rupama u bilansima, koje će se pokrivati iz državnog budžeta.

U prošloj godini,sve tri pomenute banke iskazale su gubitke, a rekorder je„Agrobanka” sa iznosom od oko 29 milijardi dinara, ili oko 290 miliona evra. Ova je banka, međutim, još 2009. imala dobit od oko milijardu dinara, da bi za kratko vreme zapala u velike probleme, zbog čega je u njoj krajem 2011. uvedena prinudna uprava. „Agrobanka” je odobravala kredite firmama koje nisu mogle da ih vraćaju, a kako navode mediji, čak trećinu gubitka prouzrokovalo je poslovanje s preduzećima porodice Sekulić iz Ivanjice, od kojih je najpoznatiji „Habit farm”. Pretnja od propasti ove banke navela je državu da preduzme određene mere, ali, kako ocenjuju analitičari, jedino rešenje biće da država pokrije minus sa otprilike 200 miliona evra.

I Privredna banka „Beograd” završila je prošlu godinu u minusu. Ova finansijska organizacija, čiji je prošlogodišnji negativan saldo iznosio 792,6 miliona dinara, pre nekoliko nedelja dokapitalizovana je sredstvima od oko 19 miliona evra, tako da će država, u odnosu na ranijih 20 odsto, imati 67 procenata udela u vlasništvu PBB.

„Razvojna banka Vojvodine”, nastala od nekadašnje „Metals banke”, u kojoj je Narodna banka Srbije (NBS) još 2008. uvela prinudnu upravu zbog nepravilnosti, do sada je od države dobila oko četiri milijarde dinara. Prinudni upravnik „Razvojne banka Vojvodine” Srđan Petrović, dve godine posle postavljanja na taj položaj, dakle2010, uhapšen je pod optužbom da je preko „Metals banke” prao novac narko-dilera Darka Šarića u vrednosti od 3,5 miliona evra.

Prošle godine uhapšen je i Ananije Pavićević, bivši direktor „Metals banke”, zato što je banku oštetio za 18 miliona evra odobravajući pojedincima kredite bez ikakvog obezbeđenja. Zbog takvog poslovanja, RBV je od AP Vojvodine dobila pomoć koja premašuje četiri milijarde dinara, a od države Srbije traži još pet milijardi dinara kako se ne bi ugasila. Država će, pišu mediji, ovoj banci dati još četiri milijarde dinara, dok će joj preostala milijarda stići preko otkupa njenih teško naplativih kredita, koji će ostati u posedu Agencije za osiguranje depozita.

Ovom dokapitalizacijom država će, osim PBB, u kojoj ima 67 odsto udela, dobiti još dve banke, „Razvojnu banku Vojvodine” i „Agrobanku”, u kojoj će imati 99 odsto vlasništva. Država je na taj način parama građana Srbije pokrila kriminalno isisavanje kapitala i mutne poslove menadžera ovih finansijskih institucija, koji su, očigledno, dodeljivali ogroman novac klijentima bez odgovarajuće provere njihovog boniteta, dok u isto vreme nadležne kontrolne institucije, pa ni NBS, nisu adekvatno reagovale. Zato se, posle pokrivanja gubitaka ovih banaka milijardama dinara iz budžeta, postavlja pitanje koliko će te banke biti sposobne da opstanu na finansijskom tržištu, i da li će, zbog sprege politike, finansija i kriminala, kroz koju godinu neko opet biti uhapšen – da bi onda građani Srbije ponovo plaćali neki novi krug „dokapitalizacija“.