Poslušnost Briselu kao osnovna obaveza Grčke

Grčka kriza i dalje potresa Evropsku uniju, a odluka Jorgosa Papandreua da za evropski plan za stabilizaciju svoje prezadužene zemlje zatraži podršku građana na referendumu izazvala je takvu paniku i bes u Briselu, Parizu i Berlinu, da su vodeće ličnosti EU uložile svu snagu da izjašnjavanje građana spreče, a grčkog premijera ponize i kazne. Posle iznenadne Papandreuove najave referenduma, Nikola Sarkozi i Angela Merkel su sa samita G 20 jasno poručili da je očuvanje evrozone važnije od spasavanja Grčke, a da će eventualno „ne“ značiti izbacivanje zemlje iz evrozone i stopiranje svake dalje pomoći. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj bili još konkretniji i suroviji. U pismu upućenom Jorgosu Papandreuu, dva vodeća evropska birokrata su ga pozvali da odustane od „avanture“ referenduma, i da, umesto toga, poradi na jedinstvu nacije „kako bi što pre započeo bolni ali neophodni put prema održivom nacionalnom finansijskom planu“. U suprotnom – kako najavljuju Barozo i Rompuj, grčka stvarnost će biti “još bolnija“, posebno za najranjivije socijalne slojeve, sa posledicama kakve će biti nemoguće predvideti.

Referendum je trebalo da se održi što je pre moguće, a grčki premijer je na samitu G 20 u Kanu morao da iznerviranim liderima EU objašnjava koja pitanja u stvari namerava da postavi svom narodu. Evropski zvaničnici nisu međutim pokazali nimalo sluha za njegove argumente, Posle razgovora sa premijerom Grčke, lideri evrozone su po prvi put otvoreno govorili o mogućnosti izlaska Grčke iz zone evra, a Papandreu je u kasnijem obraćanju poslanicima u grčkoj skupštini naveo da su ga Angela Merkel i Nikola Sarkozi javno ponizili tokom sastanka u Kanu, dajući mu direktive kako da sprovede referendum. Analitičari su ocenili da je Papandreu želeo narodno izjašnjavanje da bi ojačao svoj položaj u zemlji i eventualno dobio podršku za dalje korake u rešavanju krize, koji bi međutim istovremeno značili još jače stezanje kaiša za obične i građane i još veće gubljenje suvereniteta zemlje, koja bi praktično postala protektorat Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a. Međutim, suočen sa otvorenim pretnjama i ucenama evropskih partnera, i jakim protivljenjem referendumu, i u vladi i u svojoj partiji PASOK,  Papandreu je vrlo brzo morao da popusti. Pošto je posle burnog dana u Atini, opoziciona Nova demokratija prihvatila da podrži plan štednje, čime je obezbeđena stabilna većina u grčkom parlamentu, referendum najverovatnije neće biti održan. Papandreu će međutim, izgleda morati da položi račune za svoju „avanturu“, jer je već vrlo izvesno da će njegova vlada pasti.

Po definiciji, referendum je oblik neposredne demokratije tj. oblik neposrednog učešća građana u vršenju državne vlasti i donošenja političkih odluka. Ali, iako je, bar deklarativno EU formirana kao demokratska zajednica, reakcija njenih zvaničnika je bila potpuno suprotna. Zvaničnici unije otvoreno su zauzeli stav protiv izjašnjavanja građana, a iz Brisela i najvažnijih evropskih prestonica Atini su poslate poruke koje su do sada bile rezervisane za zemlju poput Srbije. Grčkoj je priprećeno i izbacivanjem iz EU, pošto je portparolka Evropske komisije Karolina Kotova je izjavila da nije predviđena mogućnost da neka članica napusti evrozonu a ne izađe iz EU. Iako je Jorgos Papandreu izrazio očekivanje da će se građani izjasniti da ostaju u zoni evra, istraživanja javnog mnenja pokazuju da je oko 60 odsto Grka negativno ocenilo odluke evropskih zvaničnika o pomoći, a da se čak 75 procenata građana se izjasnilo za izlazak iz evrozone. Moguće je da je takvo raspoloženje Grka presudilo da lideri EU odbiju da svoju sudbinu stave u ruke „nepredvidivih“ Balkanaca, jer, iako prezadužena, Grčka se našla u situaciji da odlučuje o budućnosti Evrope. Eventualno odbijanje jedva usaglašenog evropskog plana od strane Grka bi donelo brojne ozbiljne posledice, između ostalog i mnogo veći gubitak za evropske privatne investitore i banke od planiranog. Referendumsko „ne“ dovelo bi i do vrlo verovatnog izbacivanja Grčke iz zone evra i njen povratak na drahmu, a ako Grčka kaže zbogom zajedničkoj valuti, u evrozoni postoji veliki strah da bi to onda učinile i Portugalija, Španija i Italija. Za Brisel je međutim podjednako opasno to što je Papandreu bio spreman da o svemu konsultuje sopstveni narod, i kako se pokazalo, izjašnjavanje građana je postalo pretnja opstanku EU, pošto bi grčki referendum mogao da izazove želju i kod ostalih nacija EU da odlučuju o sopstvenoj sudbini. Kako je prokomentarisao nemački Frankfurter algemajne cajtung, zašto u tom slučaju Nemci ne bi mogli da glasaju da li žele da pomažu druge?

Na kraju dana, nakon političke drame u Atini i EU, Angela Merkel i Nikola Sarkozi su uspeli da ostvare svoj cilj, a čitava uzbuna sa grčkim referendumom još jednom je osvetlila suštinski nedemokratski karakter Evropske unije.