Može li Dinkić da nadmudri Cvetkovića

Premijer Mirko Cvetković, na iznenađenje skoro cele srpske javnosti, smenjuje ili će pokušati da smeni Mlađena Dinkića sa mesta ministra za ekonomijun i regionalni razvoj. Iznenađenje zaista i jeste ne toliko smenom ministra Dinkića već više potezom premijera koji odudara od njegovog dosadašnjeg načina rukovođenja vladom. Tri godine prepuštao je ministrima da stvaraju svoje feude, tolerisao njihov nerad i postupke koje je javnost otvoreno kritikovala. Ostavljao je utisak kod građana da je on samo formalno premijer a da glavnu reč u vladi imaju stranke. Taj koalicioni konglomerat koji nije mogla da kontroliše ni najjača stranka u vladi, a pokazalo se ni njen predsednik i šef države koga su mnogi optuživali za preveliko mešanje u ižvršnu vlast.

Premijer je ozbiljna lica izjavio da smena Dinkića neće uticati na koalicione odnose, neće dovesti do pada vlade, niti će dovesti do prevremenih izbora. Ne verujem da je i sam u to uveren, ali ne preostaje mu ništa drugo da kaže jer, posle teških optužbi, obraz se mora čuvati.

Teška ekonomska situacija u zemlji, rapidan rast nezaposlenosti, prezaduženost, korupcija i posebno u zadnje vreme štrajkovi prosvetara, policije, zdravstvenih radnika, uneli su veliku nervozu u radu vlade. Za pad rejtinga vlade, njen nerad i neuspehe u rešavanju brojnih problema trebalo je na nekoga uprti prstom te je i potegnuto pitanje rekonstrukcije vlade. Jer, bože moj, izbori su tu, vanredni ili redovni, a rok je kratak da se stvari nešto bitnije poprave.

Miting opozicije, iako su njegovu poruku i značaj mnogi iz vladajuće većine ocenjivali kao nešto što se desilo ali će ubrzo biti i zaboravljeno jer, kako kažu, ništa novo nije ponuđeno, uneo je dodatnu nervozu i strah od gubitka vlasti. Kritičari se nisu izgleda nijedanput zamislili da li takvim izjavama vređaju onih pedeset ili više hiljada građana i još mnogo više onih koji su ostali kod svojih kuća. Zahtev organizatora mitinga je jasan: promene kroz prevremene izbore. A najznačajnija poruka sa mitinga je da Srbija sa takvim narodom ima budućnost. Budućnost koju taj dostojanstveni narod hoće i može na miran i demokratski način da stvori sebi i svojoj deci.

E, taj i takav miting je direktna posledica svega onoga što se posle njega zgusnuto dešavalo u vladajućoj koaliciji. Otpčela je otvorena predizborna kampanja. Ministri se sa državnih preorijentisali na stranačke aktivnosti. Neki se razleteli po Srbiji a drugi do Brisela i (ili) Vašingtona. Podosta znamo šta su govorili i koga optuživali po Srbiji, a možemo pretpostaviti kakvo je lobiranje bilo po svetu. Videlo se, ništa dobro iz toga ne može proizaći za građane. Proizašao je prvi deo „predstave“ sa razrešenjem Dinkića. Ostaje da se vidi da li je „predstava“ predviđena sa dva ili tri čina. Da li „krpljenje“ vlade pa izbori ili odmah izbori. Više je verovatnoće za ovo drugo.

Za prvi čin aplauz očigledno dobija premijer odnosno Dedemokratska stranka. Ne bih se kladio da treći neće pripasti Dinkicu. Na prvi pogled, mirnim i tolerantnim prihvatanjem odluke premijera da izađe iz vlade, Dinkić svesno gradi poziciju da u nastavku „predstave“ ne bude potpuni gubitnik. Neke adute je već izrekao a neke nagovestio. Ne želi da ugrozi stabilnost države i proces evropskih integracija, ali stoji iza svake reči koju je izrekao poslednjih dana da je stanje u državi loše i da su nužne promene. Naknadnom ostavkom samo je spustio gard ali sledi direkt. Videćemo koliko uspešan. Prelaskom u Skupštinu na mesto šefa poslaničke grupe lakše će moći da obori vladu kada oceni da mu to odgovara. Do tada će svojim ponašanjem nastaviti da „izluđuje“ koalicione partnere.

Narednih dana i nedelja na najvećem ispitu je Demokratska stranka. Formirala je vladu sa neprirodnim i neprincipijelnim koalicionim partnerima. Jednima je dala nezasluženo veliki broj poslaničkih mandata, a druge politički rehabilitovala i oživela. Bio bi to zaista veliki uspeh za nju i posebno predsednika Tadića ako uspe da smiri strasti, zagladi nesporazume i sačuva vlast do redovnih izbora. Postavlja se međutim logično pitanje da li bi takav scenario, imajući u vidu veoma tešku ekonomsku situaciju u zemlji i kratak rok da se nešto bitnije popravi, bio i u interesu građana Srbije. Šta ako se ponovo otvori neki sličan problem u vladi pa se vlada uruši iznutra, što je sasvim moguće imajući u vidu stvorenu atmosferu međusobnog nepoverenja koalicionih partnera. Bilo bi to neoprostivo gubljenje vremena. Jer „što se grbo rodi vreme ne ispravi“.

Na Demokratskoj stranci je takođe velika odgovornost i u pogledu procene i eventualne odluke o raspisivanju prevremenih parlamentarnih izbora. Srpska napredna stranka i dostojanstveni građani sa mitinga su joj ponudili dogovor. Ne bude li ga, Gandijevski metodi borbe mogu je na to naterati, a poraz je onda veći. No, kako je „predstava“ počela da se odvija Dinkić bi mogao da „nadmudri“ premijera i preduhitri i Tadića i Nikolića. A u tom scenariju, koji nije nemoguć, zna se ko bi poboljšao stranački rejting pred izbore, jer narod hoće promene, i to što pre.