Jat ervejz, ili sve će to narod finansirati

Višegodišnje propadanje Jat ervejza, ponosa nekadašnje Jugoslavije, trebalo bi, bar po najavama, da se završi najkasnije do kraja mandata ove vlade, raspisivanjem još jednog tendera za formiranje nove aviokompanije. U novom JAT-u, većinski vlasnik bi trebalo da bude država, dok bi manjinski deo preuzeli „ljudi iz privrede“, odnosno konzorcijum domaćih biznismena, od kojih mediji nezvanično navode i Miroslava Miškovića i Miodraga Kostića.[1]  Novi srpski avio-prevoznik bi prema planu trebalo da preuzme deo zaposlenih i avione, i da počne s radom u maju ove godine. Stari „Jat ervejz“ će takođe nastaviti da postoji, ali će njemu ostati dugovi, višak zaposlenih i kompletna imovina iz koje bi trebalo da se nadomeste gubici, koji prema nekim procenama iznose i do 180 miliona evra.

Odluku o učešću domaćih biznismena u stvaranju novog JAT-a Vlada Srbije je donela posle ponižavajućeg neuspeha prošlogodišnjeg tendera za manjinskog parnera, na koji se najpre niko nije javio. Posle produžetka roka, dostavljena je ponuda kompanije „Baltik avijejšn sistem“, suvlasnika letonskog „Er Baltika“, koja je ubrzo odustala, da bi potom bilo obelodanjeno da su njeni suvlasnici uhapšeni i optuženi za pranje novca. Tender je pokazao da, iako su ranije kao većinski vlasnici ili partneri JAT-a pominjane velike i ugledne svetske aviokompanije, Jat ervejz nisu želeli ni Azerbejdžanci koji su pominjani kao partneri, pa čak ni hohštapleri iz Baltik sistemsa. Nekad ugledna kompanija tako je zaista spala na svoje najniže grane, a deo objašnjenja zašto su od srpskog avioprevoznika i srpske vlade okrenuli leđa svi potencijalni partneri, pa čak i oni iz „Baltika“ može dati i nedavno objavljeni izveštaj Državne revizorske komisije, koja je u knjigovodstvu JAT-a pronašla ogromne nepravilnosti i težak kriminal. [2]

Jat ervejz već dugo važi kao preduzeće u kome se rasipa na sve strane, i u javnost su već izašle zloupotrebe ranijih rukovodstvava, a izveštaj DRI otkriva da Jat ervejz, pored skandaloznih kupovina i troškova, kriminalnih zloupotreba i falsifikovanja knjigovodstva, nema uspostavljen sistem kontrole ni prihoda ni rashoda. Izveštaj DRI nam saopštava da u ovoj kompaniji ne postoji odgovarajuća računovodstvena služba koja prati odakle stiže i gde se odliva novac, i time zvanično potvrđuje da se Jat ervejz, poput brojnih ostalih javnih preduzeća, doslovce pljačka iz dana u dan, a da apsolutno ništa nije urađeno da se taj kriminal zaustavi. Umesto toga, Jat ervejz već dugo vremena služi kao krava muzara političkih stranaka i njihovih favorita, a jedina prava prilika za privatizaciju JAT-a propuštena je pre pet godina, kada je vrednost kompanije bila procenjena na oko 150 miliona evra, i kada je ruski Aeroflot bio spreman da otkupi 51% i restruktuira srpskog prevoznika. Aeroflot je takođe jedini mogao da reši problem veoma nepovoljnog ugovora o kupovini aviona sa francuskim „Erbasom“, ali mogućnost da Rusi uđu na tržište EU izazvala je reakciju Evropske komisije, koja je 2007. tadašnjoj srpskoj vladi preporučila da Jat ervejz proda nekom evropskom prevozniku. [3] Nakon te „preporuke“, proces privatizacije je više puta pomeran, a tender je raspisan sredinom 2008. kada ruska kompanija više nije pokazivala ozbiljno interesovanje.

Jat je ostao u rukama države, tj. vodećih političkih partija, čija je višegodišnja vladavina rezultirala teškim dugovima. Sada, kada je firma višegodišnjim čerupanjem doterana do ivice propasti, osniva se nova kompanija, a kao spasioci Jata pojavlju se ta ista država i domaći „privrednici“. S obzirom na iskustva koji građani Srbije imaju i sa državom i njenim budućim partnerima, da li onda treba da očekujemo da ćemo uskoro imati dve aviokompanije – jednu staru, koja duguje oko 180 miliona evra, i novu, koja dugove tek treba da napravi?

[3] http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/privatizacija-jat-a-interes-drzave-ili-erbasa.html?alphabet=l