Građanske straže u predvorju Evrope

Dobijanje statusa kandidata proslavljeno je nedavno na Beogradskom sajmu uz trubače, dok su mediji ushićeno pumpali evroentuzijazam u već prilično razočarani narod. Trubačka „Oda radosti“ ne zvuči, međutim, jednako radosno u Beogradskom sajmu i u osiromašenim i ojađenim gradovima i selima Srbije, poput, na primer, Bačkog Petrovog Sela, gde su stanovnici države koja je najzad dobila uverenje da je na dobrom putu ka sreći, prinuđeni da se samoorganizuju ne bi li zbog neaktivnosti i nesposobnosti te iste države odbranili svoju imovinu.

Tokom proteklih nekoliko godina sitne krađe u osiromašenoj Vojvodini uzele su toliko maha da se krade sve što može da se proda ili pojede, dok lopovi dobro znaju da se sve ukradeno ispod 15.000 dinara smatra sitnom krađom, a da policija i tužilaštvo ne mogu pokretati u ime države nikakve postupke. Počinioci ovih dela su često i maloletnici, a siromaštvo i besperspektivnost do kojih su dovedene Vojvodina i čitava Srbija rađaju sada svoje gorke plodove, dok država svojom neaktivnošću i tolerantnim odnosom kao da priznaje svoju krivicu što je od mnogih napravila lopove.

U takvoj situaciji, ne čudi što su građani primorani da se štite kako znaju i umeju, pa je tako u Bačkom Petrovom Selu formirana nedavno „civilna straža“. Dvadesetak nenaoružanih žitelja tog sela uveče patrolira ulicama, a ova grupa nema ovlašćenja da reaguje, već samo može da javi organima reda ako uoči nešto sumnjivo. Kako javljaju mediji, članovi ove „straže“ odbijaju svaku vezu sa politikom, ali je one osnovana na inicijativu „Pokreta mađarske nade“, ekstremističke stranke bliske „Pokretu 64 županije“. Ova stranka je nedavno pozvala meštane Čantavira, Bačkog Petrovog Sela i Bačkog Gradišta, mesta gde u većini žive Mađari, da učestvuju u „organizovanju volonterske posmatračke službe“, jer, kako su naveli, mađarska politička elita, srpska država i organi reda ne pokazuju empatiju prema problemima građana“.

S obzirom na to da srpska država već duže vreme ne ispunjava mnoge od svojih osnovnih funkcija, teško je nemati razumevanje za pokušaj meštana da spreče kriminal, a sličnih akcija u Vojvodini je već bilo i ranije. Logično je da građani pokušavaju da se zaštite ako država, koja bi trebalo da ima monopol na silu, ne može u dužem periodu da im obezbedi sigurnost. Međutim, građanske patrole, iako nenaoružane, kad-tad bi se mogle fizički sukobiti sa prestupnicima, što bi samo povećalo spiralu nasilja, dok bi duža aktivnost takvih patrola u osetljivoj siuaciji u Vojvodini mogla da dovede do dodatnih međunacionalnih tenzija, posebno ako bi njihov inspirator bio „Pokret mađarske nade“. Srbiji, stoga, ipak ne trebaju građanske straže, već dobar zakon i dobro sudstvo koje će strogo kažnjavati kriminal. A koliko je besmislena kaznena politika svedoči i nedavno ubistvo u Beloj Crkvi, kada je izvesni Rajko Jovanović sekirom izmasakrirao svog komšiju i pokušao da siluje njegovo dete. Naime, Jovanović je pre masakra razlupao prodavnicu u obližnjem selu, a kada su vlasnici pozvali policiju, rečeno im je da patrola neće izaći jer nije bilo pretnji i povređenih, dok je vrednost oštećenih stvari manja od 15.000 dinara.

Povodom situacije u Vojvodini, Savez vojvođanskih Mađara je podneo amandman na Zakon o krivičnom postupku i zatražio smanjenje limita za sitne krađe na 3.000 dinara. Izmena ove odredbe sada čeka zasedanje Skupštine, a ako se hitno nešto ne promeni u sistemu kažnjavanja, Bela Crkva može postati svakodnevica Srbije. Možda će tada vladajuća elita uvideti da, dok ona uživa u predvorju Evrope, većina građana odavno živi na Divljem zapadu.