Dačić i „zemaljska“ Srbija

Opredeljenje za „carstvo nebesko“ i pojam Nebeske Srbije predstavljaju jedan od osnovnih mitova srpske nacionalne ideje, u koje spada i sintagma o Srbima kao nebeskom narodu, naročito korišćena tokom devedesetih. Nacionalna katastrofa koju su Srbi na kraju ratova doživeli odvratila je međutim mnoge od kosovskog zaveta, a želju za Carstvom nebeskim zamenila je težnja ka boljem životu u Evropskoj uniji. Umesto kosovskih junaka, za uzor vaskolikom srpstvu ponuđen je tragično preminuli premijer-reformator Zoran Đinđić, pretvoren u žrtvu i mučenika evropske ideje i nove, Zemaljske Srbije. Put koji je trasirao Đinđić nasledili su njegovi epigoni, a Đinđićev zavet opisao je tadašnji potpredsednik demokrata Boris Tadić, na sednici GO DS-a u martu 2003. „Mi znamo šta nam je plan i misija. Nije nam cilj nebeska Srbija, već život na zemlji i to je bila osnovna ideja Zorana Đinđića“ , poručio je tada Boris Tadić. On je tada dodao da je neophodno „da se Srbija odvoji od kosovskog mita kao borbe za nebeski život i da, kao i Zoran Đinđić, nastavi da se bori za život i novi sistem društvenih vrednosti.“

I dok je Nebeska Srbija nestajala negde iza sivih oblaka tranzicije, nova elita započela je da gradi novu Zemaljsku Srbiju, a vrednosti boljeg života počeli su da prepoznaju i mnogi do tada zasenjeni pričama o Srbiji na nebesima. Tada se i Dragan Marković Palma ponudio da novu Srbiju poore, izrekao čuvenu rečenicu da se patriotizam ne sipa u traktor i ušao u vladu zajedno sa svojim koalicionim partnerom Ivicom Dačićem. I svi zajedno nastaviše da obrađuju i izgrađuju Zemaljsku Srbiju, ali mesto obećanog boljeg života, dobili smo nakaznu tvorevinu u kojoj su lična korist, pragmatizam i cinizam postali glavne ideje i vodilje za budućnost. U takvoj Srbiji, Kosovo je postalo neprijatno i pomenuti, a u takvoj zemlji odmah je izazvala reakciju nova zakletva Žandarmerije, u kojoj se njeni pripadnici zaklinju u Kosovo, čast, poreklo, porodicu i Srbiju.

Najveća jedinica MUP-a, koja je nedavno obeležila 152 godine postojanja, od ove godine je za svoju slavu uzela Vidovdan, i predstavila svoju novu zakletvu, u kojoj se govori i da bez Kosova ne postoje ni srpski narod, ni Srbija, a da će njeni pripadnici „pobediti ili časno poginuti“. Iz Žandarmerije je stiglo objašnjenje da su ovom zakletvom želeli da u duhu Vidovdana sete starih kosovskih junaka, i da je Kosovo oduvek bilo važno ovoj jedinici, od njenog formiranja do danas, ali je ona međutim bila crvena marama na koju su odmah reagovali dežurni medijski borci za bolji život. Ideje i vrednosti koje su stvorile modernu srpsku državu, a srpski narod uzdigle iz ropstva u modernoj Srbiji postale su prokazane i isuviše provokativine. One izgleda posebno ne treba da budu dopuštene čuvarima sadašnjeg poretka, zbog čega je odmah reagovao i dosadašnji ministar policije i verovatni budući premijer Ivica Dačić. On je saopštio da Žandarmerija ne treba da koristi novu zakletvu da ne bi, kako je rekao, bilo nedoumica da li njen tekst predstavlja metaforu ili pretnju, i da ne treba davati alibi da neko posumnja u dobre namere Srbije.

Samo dva dana ranije, baš na Vidovdan, Dačić je doslovno izjavio da ga ne interesuje "nebeska Srbija", i da ne želi da Vidovdan bude vezan za taj pojam, već sadašnjost i budućnost zemlje. Dačić, koji se već može nazvati simbolom totalnog pragmatizma u srpskoj politici, pokazao je ovim izjavama da će ga i nadalje voditi raniji principi, koji bi neki nazvali „trezvenim i u duhu vremena“. Srbija jeste poražena i zbog Kosova se nalazi i dalje pod velikim spoljnim pritiskom, zbog čega je primorana da pravi ponižavajuće ustupke. Ali, dosadašnji pokušaji izgradnje Zemaljske Srbije bez Kosova i kosovskog zaveta pokazali su da se na takav način i od najbolje zemlje brzo i lako stvaraju samo blato i mulj.