Дачић и „земаљска“ Србија

Опредељење за „царство небеско“ и појам Небеске Србије представљају један од основних митова српске националне идеје, у које спада и синтагма о Србима као небеском народу, нарочито коришћена током деведесетих. Национална катастрофа коју су Срби на крају ратова доживели одвратила је међутим многе од косовског завета, а жељу за Царством небеским заменила је тежња ка бољем животу у Европској унији. Уместо косовских јунака, за узор васколиком српству понуђен је трагично преминули премијер-реформатор Зоран Ђинђић, претворен у жртву и мученика европске идеје и нове, Земаљске Србије. Пут који је трасирао Ђинђић наследили су његови епигони, а Ђинђићев завет описао је тадашњи потпредседник демократа Борис Тадић, на седници ГО ДС-а у марту 2003. „Ми знамо шта нам је план и мисија. Није нам циљ небеска Србија, већ живот на земљи и то је била основна идеја Зорана Ђинђића“ , поручио је тада Борис Тадић. Он је тада додао да је неопходно „да се Србија одвоји од косовског мита као борбе за небески живот и да, као и Зоран Ђинђић, настави да се бори за живот и нови систем друштвених вредности.“

И док је Небеска Србија нестајала негде иза сивих облака транзиције, нова елита започела је да гради нову Земаљску Србију, а вредности бољег живота почели су да препознају и многи до тада засењени причама о Србији на небесима. Тада се и Драган Марковић Палма понудио да нову Србију пооре, изрекао чувену реченицу да се патриотизам не сипа у трактор и ушао у владу заједно са својим коалиционим партнером Ивицом Дачићем. И сви заједно наставише да обрађују и изграђују Земаљску Србију, али место обећаног бољег живота, добили смо наказну творевину у којој су лична корист, прагматизам и цинизам постали главне идеје и водиље за будућност. У таквој Србији, Косово је постало непријатно и поменути, а у таквој земљи одмах је изазвала реакцију нова заклетва Жандармерије, у којој се њени припадници заклињу у Косово, част, порекло, породицу и Србију.

Највећа јединица МУП-а, која је недавно обележила 152 године постојања, од ове године је за своју славу узела Видовдан, и представила своју нову заклетву, у којој се говори и да без Косова не постоје ни српски народ, ни Србија, а да ће њени припадници „победити или часно погинути“. Из Жандармерије је стигло објашњење да су овом заклетвом желели да у духу Видовдана сете старих косовских јунака, и да је Косово одувек било важно овој јединици, од њеног формирања до данас, али је она међутим била црвена марама на коју су одмах реаговали дежурни медијски борци за бољи живот. Идеје и вредности које су створиле модерну српску државу, а српски народ уздигле из ропства у модерној Србији постале су проказане и исувише провокативине. Оне изгледа посебно не треба да буду допуштене чуварима садашњег поретка, због чега је одмах реаговао и досадашњи министар полиције и вероватни будући премијер Ивица Дачић. Он је саопштио да Жандармерија не треба да користи нову заклетву да не би, како је рекао, било недоумица да ли њен текст представља метафору или претњу, и да не треба давати алиби да неко посумња у добре намере Србије.

Само два дана раније, баш на Видовдан, Дачић је дословно изјавио да га не интересује "небеска Србија", и да не жели да Видовдан буде везан за тај појам, већ садашњост и будућност земље. Дачић, који се већ може назвати симболом тоталног прагматизма у српској политици, показао је овим изјавама да ће га и надаље водити ранији принципи, који би неки назвали „трезвеним и у духу времена“. Србија јесте поражена и због Косова се налази и даље под великим спољним притиском, због чега је приморана да прави понижавајуће уступке. Али, досадашњи покушаји изградње Земаљске Србије без Косова и косовског завета показали су да се на такав начин и од најбоље земље брзо и лако стварају само блато и муљ.