Komentar dana | |||
Čvrsti istočni stubovi |
sreda, 12. oktobar 2011. | |
Srbija je u protekle dve godine pokušala da svoju spoljnu politiku definiše doktrinom o „četiri stuba“, odnosno uspostavljanjem strateškog partnerstva sa EU, SAD, Rusijom i Kinom. Ambiciozna teza da mala Srbija može da uspostavlja partnerske odnose sa sve četiri velike sile, čiji su interesi ne samo na ovom prostoru, često suprotstavljeni, doživela je krah, u velikoj meri zbog dešavanja na severu Kosova, koji su otvoreno ukazali da za SAD i EU Srbija ne može biti ništa više od vazalne države. U slučaju ova dva „stuba“, srpska politika se pokazala potpuno promašenom i nerealnom, a dobijanje statusa kandidata za EU tu istinu može samo da prikrije. Ipak, i pored apsurdnih i uzaludnih nastojanja da se sa SAD i EU vodi politika strateškog partnerstva, Srbija je uspela da održi dobre odnose sa Rusijom, i, što je od velikog značaja, u proteklim godinama trasira put za sveobuhvatnu ekonomsku saradnju sa Kinom. Izgrađeni odlični politički odnosi sada bi trebalo da rezultiraju i konkretnim ekonomskim projektima, a prema izjavama Vuka Jeremića, koji je upravo završio posetu Pekingu, nakon trgovine i kreditiranja projekata poput „Kineskog mosta“ Zemun-Borča, srpsko-kineska saradnja trebala da se ostvari i kroz konkretne kineske „grinfild“ i „braunfild“ investicije, među kojima se izdvajaju izgradnja hidrocentrala i termocentrala, modernizacija rudnika i otvaranje fabrika. Srbija je uspela da se u proteklim godinama pokaže Kini kao pouzdan saveznik, tako da je kineska vlada donela političku odluku da krene sa direktnim ulaganjima u Srbiju, koja time dobija tretman jednog od važnijih partnera u Evropi. Vlada Kine je obezbedila novac koji će davati tamošnjim kompanijama za poslove u Srbiji, a za sada je predviđeno ulaganje od dve milijarde dolara, s mogućnošću povećanja sredstava. U vreme kada svet i dalje potresa ekonomska kriza, Kina je jedna od retkih zemalja koja ima kapacitet za značajna direktna ulaganja u inostranstvo. O njenom velikom potencijalu govori i podatak da devizne rezerve dosežu čak 3.200 milijardi dolara, a da susamo u toku dve godine, od 2008. do 2010. godine, uložili 26 milijardi dolara u afričke zemlje. Kina se od ulaganja u Afriku, sada sve više okreće ka tržištima jugoistočne Evrope, a sticajem okolnosti, trenutna geostrateška pozicija Srbije, koja je na evropskom tlu, a još nije u Evropskoj uniji joj trenutno veoma odgovara. Prema mišljenjima stručnjaka, Srbija bi mogla da bude "investiciono ogledno dobro", na kome bi se Kina pokazala kao solidan partner, prihvatljiv i za EU, koja i dalje pokazuje velike rezerve prema većim kineskim investicijama. Kinezi će u narednih par godina postati vodeća ekonomska sila na svetu, a poseta ruskog premijera Vladimira Putina Pekingu, najavila je da će ova zemlja u bliskoj budućnosti biti ključni geopolitički partner Rusije i njen glavni klijent za izvoz nafte i prirodnog gasa. I dok ova dva „stuba“ srpske spoljne politike grade čvrsto partnerstvo, dobar deo Evrope i SAD čekaju ozbiljni privredni problemi. Sticajem okolnosti se tako može desiti da svetska ekonomska kriza i prazna državna kasa primoraju i državni vrh Srbije da bar u jednoj meri, preusmere spoljnopolitičke prioritete Srbije, odnosno da nastave dalje jačanje veza sa Kinom i Rusijom, koje sada sve više pokazuju želju za investiranjem u posrnulu srpsku privredu. Iako na prvi pogled novac nema nacionalnost, za Srbiju bi svakako bilo daleko bolje da primi što više investicija iz zemalja koje priznaju njenu teritorijalnu celovitost, i čiji kapital ne bi služio da potpomogne političke ucene i uslovljavanja. Perspektiva Srbije u narednom periodu leži u privlačenju što više novca sa Istoka, što bi morao biti prioritet i ove, i vlade koja dođe posle sledećih izbora. Osim ako dobijanje datuma početka pregovora za kandidaturu za EU između redova ne podrazumeva i izbegavanje bliskih ekonomskih veza sa Kinom i stopiranje njenih investicija, kao što je to ranije bio slučaj sa Rusijom. |