Bogati plaču, a prozvani ćute

Stanko Subotić, jedan od najpoznatijih srpskih „kontroverznih biznismena“, ponovo se oglasio iz svog švajcarskog utočišta i izneo niz novih i teških optužbi protiv političkog i ekonomskog vrha zemlje. Njegovo prošlogodišnje telefonsko uključenje na B92 uzburkalo je srpsku javnost i svi tada prozvani su odlučno demantovali njegove tvrdnje, ali – ovog puta reakcije su upadljivo izostale.

Subotić, koji je u Srbiji optužen da je tokom devedesetih švercovao cigarete i oštetio državni budžet za 60 miliona evra i osam miliona dolara, javnosti se obratio putem video linka na konferenciji za novinare. U ovom javnom nastupu izneo je optužbe ne samo protiv Miroslava Miškovića i Milana Beka, već i protiv predsednika Srbije i DS-a Borisa Tadića. On je optužio Tadića da je, zarad interesa Miškovića, Beka i još nekih ljudi iz svog okruženja odlučio da svoju funkciju zloupotrebi zbog obračuna s njim, jer su ga „Beko i Mišković ubedili da je opasan za njega i da po svaku cenu treba da ga unište“. Kako je naveo, predsedniku politički odgovara njegova kriminalizacija, jer se na taj način potvrđuje teza da je Đinđić bio vizionar i borac za demokratiju, ali da je bio okružen kriminalcima, i da je zbog toga i takvih Tadić morao da očisti stranku.

Subotić je naveo da operaciju njegovog uništavanja Tadić sprovodi zajedno sa “svojim drugovima i saradnicima”, koji imaju lične interese da on bude uništen, i izjavio da je reč o Srđanu Šaperu, Nebojši Krstiću, Aleksandru Tijaniću, kao i o “njihovim finansijerima” Beku, Miškoviću i Vojinu Lazareviću. Takođe je naveo i da su u napade na njega umešani i “delovi Miloševićevih struktura državne i vojne bezbednosti”, koji su se, kako je rekao, „ugnezdili u DS i kabinet predsednika“.

U svom obraćanju je objasnio da je, iako je inicijalni proces protiv njega pokrenut još za vreme vladavine Vojislava Koštunice, a na osnovu istrage koju je sproveo bivši ministar policije Dušan Mihajlović, čitavu stvar u svoje ruke sada preuzeo predsednikov kabinet, koji preko savetnika Mikija Rakića direktno izdaje uputstva ministarki pravde Snežani Malović, specijalnom tužiocu Miljku Radisavljeviću i predsednici sudskog veća Mileni Rašić, kako o pravcu i dinamici samog procesa, tako i o sadržini presude.[1] Takođe je dodao i da je u sukob sa predsednikom Srbije došao i oko fonda pomoći DS-u, u koji je uplatio oko 8 miliona evra, jer – posle Đinđićevog ubistva – milion evra koji su ostali na tom računu, nije na vreme uplatio Ružici Đinđić.

U svom 45-minutnom obraćanju Subotić je izneo niz teških optužbi. Nesporno je da je ranije blisko sarađivao i sa DS-om i sa DOS-ovskim aparatom, a da je demokrate prema sopsstvenom priznanju pomagao još od 1995. Šta se među partnerima dešavalo u proteklih 16 godina oni najbolje znaju, a s obzirom na Subotićevu reputaciju izvesno je da se u ovakvim aferama nikome ne može verovati na reč. Bilo bi zato najbolje kada bi pravosudni organi bili sposobni da donesu zaključke ne samo o optužbama protiv Subotića, nego i njegovim optužbama protiv bivših saradnika. Osnovano je pretpostaviti da u tom kolu ima puno putera na glavi i nečiste savesti na svim stranama, i u ovom slučaju je sigurno da tamo gde ima dima ima i vatre. Ipak, ovog puta jedna strana kao da želi da svoju ulogu prikrije što je više moguće, i simptomatično je da svi veći mediji u Srbiji o ovome uglavnom ćute, a da su vesti sa njegove konferencije za štampu bile u mnogome zabašurene i šture. Subotić je, pored ostalog, izjavio i da je jednom prilikom shvatio da su predsednik i njegovi najbliži saradnici doneli odluku da medije i njihovu distribuciju stave pod svoju kontrolu, i to ne samo Novosti, Politiku i Futuru, već i Kurir, Pres, Danas, B92 i RTS.[2]Ako je suditi po načinu kako su navedeni mediji, uključujući i Blic, izveštavali o njegovoj konferenciji za novinare, ova njegova tvrdnja u sebi ima zrnce istine. Nadajmo se da će se kad tad otkriti koliko istine ima u ostalim.