Богати плачу, а прозвани ћуте

Станко Суботић, један од најпознатијих српских „контроверзних бизнисмена“, поново се огласио из свог швајцарског уточишта и изнео низ нових и тешких оптужби против политичког и економског врха земље. Његово прошлогодишње телефонско укључење на Б92 узбуркало је српску јавност и сви тада прозвани су одлучно демантовали његове тврдње, али – овог пута реакције су упадљиво изостале.

Суботић, који је у Србији оптужен да је током деведесетих шверцовао цигарете и оштетио државни буџет за 60 милиона евра и осам милиона долара, јавности се обратио путем видео линка на конференцији за новинаре. У овом јавном наступу изнео је оптужбе не само против Мирослава Мишковића и Милана Бека, већ и против председника Србије и ДС-а Бориса Тадића. Он је оптужио Тадића да је, зарад интереса Мишковића, Бека и још неких људи из свог окружења одлучио да своју функцију злоупотреби због обрачуна с њим, јер су га „Беко и Мишковић убедили да је опасан за њега и да по сваку цену треба да га униште“. Како је навео, председнику политички одговара његова криминализација, јер се на тај начин потврђује теза да је Ђинђић био визионар и борац за демократију, али да је био окружен криминалцима, и да је због тога и таквих Тадић морао да очисти странку.

Суботић је навео да операцију његовог уништавања Тадић спроводи заједно са “својим друговима и сарадницима”, који имају личне интересе да он буде уништен, и изјавио да је реч о Срђану Шаперу, Небојши Крстићу, Александру Тијанићу, као и о “њиховим финансијерима” Беку, Мишковићу и Војину Лазаревићу. Такође је навео и да су у нападе на њега умешани и “делови Милошевићевих структура државне и војне безбедности”, који су се, како је рекао, „угнездили у ДС и кабинет председника“.

У свом обраћању је објаснио да је, иако је иницијални процес против њега покренут још за време владавине Војислава Коштунице, а на основу истраге коју је спровео бивши министар полиције Душан Михајловић, читаву ствар у своје руке сада преузео председников кабинет, који преко саветника Микија Ракића директно издаје упутства министарки правде Снежани Маловић, специјалном тужиоцу Миљку Радисављевићу и председници судског већа Милени Рашић, како о правцу и динамици самог процеса, тако и о садржини пресуде.[1] Такође је додао и да је у сукоб са председником Србије дошао и око фонда помоћи ДС-у, у који је уплатио око 8 милиона евра, јер – после Ђинђићевог убиства – милион евра који су остали на том рачуну, није на време уплатио Ружици Ђинђић.

У свом 45-минутном обраћању Суботић је изнео низ тешких оптужби. Неспорно је да је раније блиско сарађивао и са ДС-ом и са ДОС-овским апаратом, а да је демократе према сопсственом признању помагао још од 1995. Шта се међу партнерима дешавало у протеклих 16 година они најбоље знају, а с обзиром на Суботићеву репутацију извесно је да се у оваквим аферама никоме не може веровати на реч. Било би зато најбоље када би правосудни органи били способни да донесу закључке не само о оптужбама против Суботића, него и његовим оптужбама против бивших сарадника. Основано је претпоставити да у том колу има пуно путера на глави и нечисте савести на свим странама, и у овом случају је сигурно да тамо где има дима има и ватре. Ипак, овог пута једна страна као да жели да своју улогу прикрије што је више могуће, и симптоматично је да сви већи медији у Србији о овоме углавном ћуте, а да су вести са његове конференције за штампу биле у многоме забашурене и штуре. Суботић је, поред осталог, изјавио и да је једном приликом схватио да су председник и његови најближи сарадници донели одлуку да медије и њихову дистрибуцију ставе под своју контролу, и то не само Новости, Политику и Футуру, већ и Курир, Прес, Данас, Б92 и РТС.[2]Ако је судити по начину како су наведени медији, укључујући и Блиц, извештавали о његовој конференцији за новинаре, ова његова тврдња у себи има зрнце истине. Надајмо се да ће се кад тад открити колико истине има у осталим.