Широм затворених очију

Када је 1907. завршена велелепна палата Београдске трговачке задруге у Карађорђевој улици, њени градитељи нису вероватно слутили да ће овај архитектонски бисер након само једног века уместо поноса Београда и Србије постати споменик тешком варварству и бескрупулозном криминалу у кога су огрезли њихови потомци.

Ова грађевина, која је 1966. проглашена спомеником културе, била је седиште Геозавода, некада значајне геолошке установе, која је престала да постоји 2006. године. Тада је створен Геолошки институт Србије, а запослени и део најнужније опреме Геозавода су пресељени у друге просторије. Зграду у Карађорђевој тада је преузела Влада, али се газдовање државе по ову палату показало горим од свих недаћа које су протеклих сто година задесиле Србију.

Зграда Геозавода је злоупотребљавана још током 90-тих, када се у део просторија уселио ЈУЛ, чији су чланови први започели са организовањем журки. У то време, просторије су почеле да служе и као декор за снимање, да би после 2006. таква пракса настављена, а палата поново почела да се издаје за потребе снимања филмова, спотова, реклама и других манифестација. У њој су више пута приређени и масовни дочеци Нове године, под називом „Широм затворених очију“[1]. На жалост, пошто комплетно пресељење бившег Геозавода није обављено ни после четири године, све што је остало у згради препуштено је на немилост корисницима, који су се показали као Вандали после освајања Рима. Последице њихове најезде сада су откинути и покрадени тучани радијатори и лустери од брушеног стакла, одваљена врата, спаљени и графитима исписани зидови и гомиле разбацаног ђубрета, док су изузетно богате збирке и највреднија стручна библиотека на Балкану, делом разбацане по канцеларијама и собама, а делом уништене, развучене и покрадене.

Иако је зграда Геозавода под заштитом државе, Завод за заштиту споменика културе се није оглашавао поводом њеног уништавања. Последњих неколико година део простора Геозавода користило је Министарство правде, тако да се у њој налазе и Центар за медијацију и Правосудна академија, као и пословни клуб „Привредник“, али ни они нису реаговали. Пажња на ово варварство скренута је тек пре неколико дана, када су Повереник за информације од јавног значаја и Заштитник грађана, који су од Владе добили зграду на коришћење, схватили да је Геозаводу потребно темељно чишћење и реконструкција, и затражили реакцију државе због узурпације њене имовине. [2] Поводом тога, Влада Србије још није званично реаговала, а према писању „Блица“, у Влади је речено да ће се ускоро подићи кривична пријаву „против Н.Н. лица“, што би био први корак у расветљавању овог случаја. Кривци за стање зграде Геозавода нису међутим никаква НН лица, и врло добро се зна ко је протеклих пет година и за које потребе користио зграду, а ко и за шта изнајмљивао. [3] Поводом тога, потребно је поред осталих корисника, најпре обратити пажњу на бивше директоре Геозавода, који су сада у Геолошком институту Србије, у коме према сведочењима запослених већ увелико цвета криминал.[4] У том случају истрага не би требало да буде компликована. Ако је уопште буде.

Зграда Геозавода последњи пут је делимично обновљена 1985, због чега и њена купола сада прокишњава, у појединим просторијама расту печурке, док је поткровље постало голубарник из кога се шири смрад од угинулих голубова и њиховог измета.[5] Изнајмљивање је додатно погоршало стање ове палате, чији је садашњи изглед логичан крај дугогодишње небриге. Зграда Геозавода постала је тако карактеристична слика Србије, која је за само сто година прешла пут од релативно здравог и стабилног друштва, до државе без закона на ивици распада, и друштва у коме су новац, прасетина и трубачи све више једино мерило идентитета, и које већ увелико живи широм затворених очију.