Коментар дана | |||
Монтгомери: има нека тајна веза |
недеља, 21. новембар 2010. | |
У среду 17. новембра гостујући у емисији “Сведок” РТС,[1] бивши амерички амбасадор Вилијам Монтгомери својом изјавом узбуркао је страсти у Србији, пре свега у редовима ЛДП-а. Да подсетимо, Монтгомери је у својој изјави указао на то да постоји однос између Чедомира Јовановића, Зорана Ђинђића и Легије који би могао да расветли околности које су довеле до убиства Зорана Ђинђића. “Верујем да су Легија и земунски клан убили премијера јер су сазнали да се спремало њихово хапшење. Али очигледно је постојао однос између Легије, Ђинђића Чедомира Јовановића и земунског клана.
Не знам све детаље тог односа, верујем да нико то не зна осим Чеде и Легије али то може евентуално да пружи неко разјашњење како би се разумела историја тог времена и позадина догађаја који су довели до Ђинђићевог убиства. Мени је жао зашто то Чедомир Јовановић није разјаснио. Такође ми је жао што не постоји воља ниједне српске владе или медија да охрабре Чедомира Јовановића да више говори о томе.” [2] Наравно, представници ЛДП-а су на ову изјаву реаговали у Скупштини Србије, али морамо да додамо на поприлично нервозан начин. Посланик Иван Андрић је оценио да је Монтгомеријев интервју био скандалозан оптуживши при том бившег амбасадора САД да је на тај начин напао све институције у Србији као и судску пресуду за убиство Ђинђића.
Андрић је изјавио: “Наступ Монтгомерија је скандалозан и недопустив покушај да оптужи невине људе и спречи истрагу о политичкој позадини убиства Ђинђића.” Осим тога, Андрић је такође рекао и да “Монтгомери није угледни дипломата већ амбасадор смењен због лошег рада и да Монтгомери живи у Србији и да је у сувласничким односима у појединим фирмама чији се партнери везују за Мирјану Марковић и Војислава Коштуницу”.[3] Морамо се сложити са Андрићем и поставити питање какве је мотиве Монтгомери могао заиста имати да изнесе овакво тврђење, али што је можда још и важније зашто баш у овом тренутку. Избор тренутка у политици никада није случајан и он је дубоко повезан са истинским разлозима који стоје у позадини свега. Наравно, о Монтгомеријевим мотивима можемо само спекулисати, али једно је сигурно, наиме Андрићево побијање Монтгомеријевих тврдњи је било толико неубедљиво да се свакако чини да тамо где има дима мора бити и ватре. Андрићев одговор на, морамо признати заиста експлозивну изјаву Вилијема Монтгомерија, поприлично личи на један напад ад хоминем који нема много везе са оповргавањем Монтгомеријеве тезе. Можемо рећи да се Андрић чак није ни потрудио да то учини. Он је већ по старом добром рецепту који је толико карактеристичан за српску политичку сцену, покушао да “дискредитује” Монтгомерија тако што је навео да је он наводно у сувласничким односима у појединим фирмама чији се партнери везују за Мирјану Марковић и Војислава Коштуницу!
Наравно, далеко од тога да је Монтгомери светац који из потпуно алтруистичких побуда, или гриже савести, жели да правда победи у Србији и око његових истинских мотива можемо само да спекулишемо, али чињеница је да у Србији тренутно имамо крајње безочно препуцавање политичких лидера око одговорности за убиство премијера Ђинђића. Заправо, оно је постало оруђе у рукама оних који на неки начин желе да са себе скину сваку одговорност по принципу напад је најбоља одбрана. |