Сећате ли се Гораждевца?

Букумирић је Тањугу предочио писани одговор који је потписао шеф Особља Еулекса Томас Мулман у коме стоји следеће: “Еулекс полиција је спровела поновну истрагу случаја. До сада ниједна осумњичена особа није идентификована. Међутим, уколико се појаве додатне релевантне информације, истрага ће бити поново отворена.”[1]

Букумирић се од 2007. у више наврата обраћао шефовима Унмика са захтевом да га обавесте о резултатима истраге: “Најпре сам добио одговор да је формиран нови тим за истрагу и да се ради на откривању додатних сведока. И све је остало на томе, а пре годину дана из УНМИК-а ме нису ни удостојили одговора. То није учињено зато што је, као и обично када треба расветлити злочине над Србима, политика умешала прсте како се не би открило да иза тог гнусног злочина над невином децом стоје албански терористи, што не иде у прилог независности Косова и Метохије. Криво ми је што наши државни ограни нису ништа учинили, нити показали довољно бриге за жртве и њихове породице", рекао је Букумирић и најавио да ће након свега од надлежног тужилаштва Србије затражити да изврши увид у списе случаја Гораждевац да "коначно видимо како је вођена истрага и зашто је случај затворен без икаквих резултата".[2]

На основу ових “одговора” јасно се види на који начин Еулекс заправо “штити” владавину права у једној квази држави насталој захваљујући оружаној интервенцији НАТО пакта. Истинска мисија Еулекса и међународне заједнице на Косову заправо јесте прикривање стравичних злочина албанских терориста јер је сасвим очигледно да чак не постоји ни „добра воља“ да се истрага спроведе потпуно и исцрпно.

Међутим, оно што највише брине и узнемирава је непостојање никаквог залагања актуелне власти у Србији па ни самопрокламованих невладиних организација које су на тобоже светој мисији заштите људских права. Али шта је са жаститом основног људског права, права на живот и шта је са толиким бројем несталих и убијених Срба при чему Гораждевац није усамљени случај? Стиче се утисак да у Београду заправо никога и није брига за децу која су убијена од стране злочинаца и да се та гнусна чињеница гура под тепих само ради добрих односа са међународном заједницом која ће нам једног лепог дана  широм отворити врата фамозне Европске Уније.

Најстрашније од свега је то што је један младић који је једва преживео злочин сам морао да контактира представнике Еулекса на Косову захтевајући макар минимално задовољење које му припада а то је информација о наставку истраге. Уместо тога он је обавештен да је истрага практично затворена све у циљу стварања “мултиетничке и демократске“ државе Косово, док ће власти у Београду и даље ћутати о свему и трудити се да не стану на жуљ међународној заједници како нам то не би умањило шансе да постанемо део “европске породице”. Београд ће у сарадњи са Еулексом и даље игнорисати правду и што је најважније угашене животе невине деце а то за последицу има да породице страдалих дечака на жалост не могу да очекују чак ни основно задовољење које би пружила детаљна истрага о злочину док се истовремено убице слободно шетају под заштитом Еулекса.