"Мудар и одговоран потез", или Николићев салто мортале

„Према сазнањима Преса“, пише овај лист, „Николић се напрасно предомислио јер је протеклих дана био на серији разговора са дипломатама земаља `квинте` (Француска, Немачка, Италија, Велика Британија, САД). Дипломате су му јасно ставиле до знања да се противе најављеним протестима на улицама Београда и (...)Николић је пристао да зарад добрих односа са ЕУ одустане од протеста – прича извор Преса близак дипломатским круговима“[3].

Очигледнији доказ послушништва СНС према Бриселу и Вашинготну није се могао дати. Али, не само гласачи СНС, већ и већина грађана Србије некако не воли вазалски положај и неће да бира вазале и квислинге за своју власт. Зато је овај типичан потез једне марионете требало некако медијски опрати и политички оправдати. Одједном су се појавили коментари како је овим маневром Томислав Николић заправо показао „врхунско политичко мајсторство“!

„Николић је можда краткорочно изгубио“, пише, тако, лист Данас, „стварајући незадовољство код дела својих бирача, али је на дуже стазе и те како на добитку, јер је предизборни адут европских интеграција избио из руку владајућој коалицији“[4]. Дакле, најважније за српског политичара је да буде медијски шампион евроинтеграција, и само ако у томе успе, више ништа није важно!? Позивајући се на ауторитете двојице „објективних аналитичара“ – Јове Бакића и Ђорђа Вуковића (Цесид) – Данас, надаље, Србима открива и сву раскош Томиног политичког талента. „Овом Николићевом понудом, борба за успех српске кандидатуре више није `власништво` ДС и њених партнера. Он (...)покушава себи да направи маневарску позицију из које само може да добије. Уколико кандидатура до краја 2011. пропадне, власт ће бити крива. Ако буде успешна, победа ће бити заједничка“. Дакле, српски политичари треба само да се такмиче у послушништву Бриселу и Вашингтону, а ко буде послушнији, он ће вероватније да постане власт у Србији!?

Ако мислите да је ова евроатлантска спин-глупост ограничена само на снобовске „ЕУ-нема-алтернативе-медије“, грдно се варате. У реч истоветну причу могли сте да чујете и сутрадан, по обелодањивању овог „мајсторског маневра“, и на напредњачком радио Фокусу. И тамо су се водитељи и коментатори који су се укључивали у програм просто утркивали ко ће ласкавијим и лепшим речима да опише овај Николићев салто мортале. „Ово је мудар, државнички потез једног одговорног политичара!“, одјекивало је по Србији из радио Фокуса. Обичан слушалац није могао а да се не запита – Да ли су они крштени, у којој то стварности они живе? Да ли је могуће да се надају да ће поново да преваре овај народ? Или пак они боље познају Србе и начин функционисања њиховог мозга? Можда су стварно израчунали да ће им и овакав безобразлук проћи?

„Срби имају памћење златне рибице“, констатовао је недавно Сергеј Трифуновић, објашњавајући зашто је обукао мајицу са ликом једног српског убице[5]. Вероватно само рибља памет може да се толико пута ухвати на удицу наших политичара који, рецимо, данас кажу да их слободно ставимо на стуб срама ако уђу у коалицију са ДС[6], а већ после пар недеља кажу да је та коалиција реална могућност[7], и који се данас заклињу у митинг 16. априла[8], а после само пар дана кажу да су европске интеграције важније од митинга.

Златна рибице, хоћеш ли се икада дозвати памети?!