Борац за људска права у приватној џамахирији

Наиме, Аида Ћоровић написала је један пристојан, аналитички осврт на неке политичко-религијско-демагошке догађаје у Пазару у организације дичног муфтије, разголитила то и наравно критички се према томе одредила. Затим је на њу уследио напад Зукорлића преко извесног МОК-а, организације младих муслимана, у којем је Ћоровићева, мало је рећи, вербално линчована, гиљотинирана и на крају спаљена.

Овиме је отворено читаво поље спорних односа, патолошких тоталитаристичких амбиција који умногоме правазилазе оквире локалне проблематике, а битно угрожавају и трују односе у друштву и то најексплозивнијим социјалним средством - међуетничком конфликтном материјом.

Муфтија речником распламсале мржње кидише безрезервно. Кроз уста МОК-а поручује Аиди Ћоровић да је она "лице без биографије, без факултетског образовања, без кучета и мачета, исфрустрирана личним животним неуспјехом, у самом врхунцу климакса".

Муфтија речником распламсале мржње кидише безрезервно. Кроз уста МОК-а поручује Аиди Ћоровић да је она "лице без биографије, без факултетског образовања, без кучета и мачета, исфрустрирана личним животним неуспјехом, у самом врхунцу климакса". А онда, у наставку, реторички, готово исто формулисано пита - како друкчије разумети то: "што особа са средњошколском спремом, дакле чак и без факултетске дипломе, без икаквих релевантнијих референци у биографији, само са печатом локалне невладине организације, па чак и наглашено исфрустрирана неуспјехом у личном „гендер“ животу (у јеку климаксних надражаја), може бити толико значајан фактор". Овоме је, наравно, сваки коментар сувишан.

О томе да Зукорлић не цени много жене говори и чињеница да се оженио двема. Иако вера то допушта, религија жену углавном види као робињу и малу фабрику деце, а од тога се муфтија није одвојио. Дакле, не би било ни толико чудно што их и јавно омаловажава и вређа, да је реч само о мушком шовинизму. Међутим, Аида Ћоровић је Зукорловићева опсесија и фиксација не само зато што је жена, него што је разумела његов посао добро, што види шта он ради, и што о томе јавно говори. Није у том контексту безначајна чињеница и то што Аида припада истом етничком корпусу, па Зукорлић не може да је етикетира као четника, али се од етикете четничких сарадника није извукла. Но, ево шта Аида каже о Зукорлићевом чињењу и његовим делима: "Полако, али сигурно, Зукорлић додаје циглу по циглу својој малој џамахирији у којој ће бити неприкосновени вођа и власник свега што у том вилајету дише и хода. Јер, само у таквом окружењу његов опстанак је могућ, а власт за којом тако отворено чезне остварива."

Међутим, Аида Ћоровић је Зукорловићева опсесија и фиксација не само зато што је жена, него што је разумела његов посао добро, што види шта он ради, и што о томе јавно говори. Није у том контексту безначајна чињеница и то што Аида припада истом етничком корпусу, па Зукорлић не може да је етикетира као четника, али се од етикете четничких сарадника није извукла.

Овоме што је Аида увидела и јавно рекла тешко да се било шта може приговорити. То је једна дубока истина, упакована у убитачни калибар - у језгровиту, садржајну и болну, лако разумљиву формулацију најогољеније могуће суштине. И на то Зукорлић нема одговора. Та понављана истина је попут пламичка који растерује мрак. Да ли је заиста могуће да се један силни муфтија, десна рука муфтије Церића, његова узданица и идеолошко чедо, водич неких санџачких муслимана, ајатолах у настајању, уплашио једне жене лепих и бистих очију? Да. Може некима изгледати препотентно, чак и будаласто, али та жена једина је политичка или грађанска снага на Санџаку која стоји насупрот пузајућој џамахирији. Остали политички фактори који тренутно стоје на супротној страни од муфтијине тамо су због калкулације и шпекулације, а не уверења и принципа. Они могу бити на било којој страни, као и сва страначка булумента у Србији, у зависности од тога чија је кеса тежа. Ћоровићева није тог кова. Она има свој став и критички суд. Зна шта су слободе, а шта злоупотребе, индоктринације и тоталитаризам. Да ли је то довољно снажна брана нападу на здрав разум који неки предводе? Није, али је стварна. Колико је она јака или слаба, одраз је снаге или слабости нашег друштва. То је линеарна једначина. Толико је јако и наше друштво, та заједница која попут пешчаног сата губи зрнца сопствене супстанце.

Паралелно с овим, отворена је и дискусија о томе да ли је "Данас" уопште требало да објави то Зукорлићево саопштење које је трбухозборно саопштио фамозни МОК. Сасвим је сигурно да је требало. Истина, при том је Ћоровићева претрпела осиони, монструозни напад, али карте је отворио и муфтија. Рукавице су скинуте и сад видимо јасно ко је ко и шта је шта. Аида је све то што јој је Зукорлић поручио преко МОК-а чула од истог извора небројано пута. Она илузија није имала. Зна она шта о њој мисли муфтија, али јавност у Србији баш и не зна. Сада и јавност може да види нешто што се не дâ видети, и што се крије. Погледајмо како се понаша и дејствује неко ко се наводно бори за наводно угрожена права.

За Србију би било нужно да све ово не остане Аидина битка. И да одмах рашчистимо - Зукорлићева политика је, као и свако неприродно стање, неодржива. Само је питање времена када ће пропасти и по коју цену. Кучан, Туђман, Изетбеговић, Милошевић, Ђукановић... сви они били су из исте матрице. Разликовали су се по размерама последица и року трајања. Из те кухиње сервиран је и Зукорлић. Питање је само то колико ће трајати и колико ће нас - све заједно: хришћане, муслимане, Србе или Бошњаке, и колатерално све грађане - коштати.