Коментар дана | |||
Афера приватизације Луке Београд у светлу издаје Косова и Метохије |
понедељак, 17. јун 2013. | |
У Србији је ових дана притворена група људи због приватизације „Луке Београд“, извршене 2005. године. У притвор је доспео и политичар из редова Демократске странке Србије и бивши министар привреде Предраг Бубало. Медији су пуни вести о том хапшењу, а јавност, огорчена на бројне приватизацијске малверзације протеклих година, са правом тражи утврђивање истине. Игром случаја, исти медији истовремено ћуте о бесрамној и антиуставној издаји државе, о укидању полиције и државних институција на делу државне територије, на Косову и Метохији. Да ли су ова два догађаја повезана? Индиције указују на велику вероватноћу да су повезани и то тесно. Пођимо редом. Тешко је судити без увида у доказно градиво кривичног поступка. У случају „Луке Београд“ оптужбе су, судећи по медијским вестима, врло озбиљне. Ако је тачно све што се наводи, може се оправдано сумњати да је приликом те приватизације учињено кривично дело и да је неко остварио противправну корист – то није спорно. Спорно је нешто друго – чини се да је хапшење у овој афери истакнутог опозиционог политичара и бившег министра г. Предрага Бубала на врло танким ногама. На толико танким ногама, да мирише на покушај компромитације Демократске странке Србије, која води борбу против издаје Косова и Метохије. Бубало се терети да је као министар злоупотребио службени положај јер није извршио надзор Агенције за приватизацију приликом продаје акција „Луке Београд“. Ухапшен је и приведен, а затим му је одређен 30-дневни притвор. Ништа чудно, рећи ће многи. Да ли је баш тако? Зачуђујућа је пре свега изјава адвоката окривљеног г. Бубала, да његов клијент после привођења (које може да траје 48 часова) уопште није саслушан. А затим је тужилац предложио притвор, што је судија за претходни поступак прихватио. По 293. члану Законика о кривичном поступку Србије, о притвору се одлучује после саслушавања ухапшеног. Овај члан ЗКП очито не вреди за грађанина Предрага Бубала и може се претпоставити да је неко други (а не јавни тужилац и судија за претходни поступак) одлучио о хапшењу бившег министра – и то већ давно пре хапшења. Тај „неко“ је свакако неко из сфере политике, ко је хтео да упозори ДСС и друге патриотске снаге на могућу одмазду. „Европски“ и „бриселски“, нема шта! Тако дакле функционише фатаморгански „еуропски правни ред“, у који се отпадници српског народа врло радо заклињу. Шта је још чудно? Бившем министру се у кривичној пријави ставља на терет нечињење, односно немар – да у случају „Луке Београд“ није извршио надзор над радом Агенције за приватизације, која је била у саставу министарства, које је он водио. Пођимо и од екстремног сценарија: да је министар стварно одговоран за сва чињења подређених службеника у свим случајевима и у свим подређеним службама. И у том случају је тешко претпоставити да се наводи из кривичне пријаве могу подвести под квалификацију „злоупотреба службеног положаја“. У принципу, да би неко извршио ово кривично дело, потребно је активно чињење а не пропуштање чињења. Само ретко могућа је и догађа се злоупотреба службеног положаја нечињењем. У овом случају то би било могуће ако је постојао дослух окривљених и намера да г. Бубало неком учини противправну корист. Ако су тачни медијски наводи, то не тврди чак ни полиција у својој кривичној пријави и зато тешко можемо веровати у ту могућност. Из новинских вести не може се схватити у каквој је вези окривљени Предраг Бубало са другим окривљенима (осим ако државни и други проЕУ медији толико воле ДСС и г. Бубала, да су те факте прећутали). Значи – ако неке нове чињенице не изађу на видело, нешто друго је посреди. Надајмо се ипак да ће се у српском правосуђу наћи поштени и стручни људи који ће у овом случају истерати правду на чистац и који неће подлећи политичким притисцима. Истина ће се кад – тад сазнати и само можемо да желимо да се то што пре догоди. А ни клетва Лазарева никога заобићи неће. (Аутор је члан Српског либералног савета) |