Случај Олаха Винцеа, или ко је заиста дискриминисан у "европској Србији"

Једна од ударних вести у свим медијима 8. јануара, на други дан Божића, био је "варварски" напад на новосадског ромског активисту и музичара Олаха Винцеа, који је, као по команди, одмах изазвао безбројне осуде и коментаре забринутих медија и невладиних организација. За њих је овај инцидент био само још један доказ даљег варваризовања и нетолеранције српског друштва. Винце је, наравно, у свим вестима добио ударна места и пригодне чланке и коментаре у Блицу, Данасу, Слободној Европи и осталим медијима, али био је и "хед" на вестима Б92 и "Јавном сервису". Све ово је, нажалост, логично и очекивано. Као што је очекивано и то што, када је истрага полиције показала да је цела афера измишљена, опет као по команди, једнаке реакције није било.  

По Винцеовој причи, док је шетао са супругом на Бадње вече, напали су га шесторица мушкараца испред куће у "класичној сачекуши", те су му нападачи упутили увреде и претње по основу његове националне припадности, због чега је, како је рекао, био толико уплашен и истраумиран да је од страха „мокрио у кревет исте ноћи“. Он је такође навео да је током друге половине прошле године добијао анонимне телефонске и СМС претње и да су претње почеле оног тренутка када је у медијима изнео оптужбе за корупцију и дискриминацију, на рачун градских власти у Новом Саду, али и на рачун Националног савета Рома и Канцеларије за инклузију Рома Војводине.

Овај „ромски активиста“ напад је описао као још један од симптома „повратка у деведесете“, да би затим упутио и писмо Петеру Лангеру, директору Европске дунавске агенције и генералном координатору Савета подунавских градова и регија, у коме је градску власт и директора КЦНС Андреја Фајгеља оптужио за екстремне десничаре и клерикалисте, који се нарочито расистички односе према Ромима.

Иако у свом писму износи ничим поткрепљене оптужбе, Винце има право да се осећа незадовољним радом граских власти, а то незадовољство можда потиче и због чињенице да је прошле године добио свега 50.000 динара за организацију Интернационалног ромског музичког и мултимедијалног фестивала "НС Ром фест", због чега је протестовао и прошлог јуна. Овај фестивал је организован 2011. и 2012. године, када је од градских и покрајинских власти добио укупно 1250000 динара. Прошлогодишњи износ био је повод и да се Винце пожали омбудсману на начин расподеле средстава за НВО, да би након свега напад одјекнуо широм Србије, као још један доказ варваризације српског друштва.

Овај непријатни инцидент су затим осудили и сви актери политичке сцене – од градоначелника Новог Сада, преко председника Владе Војводине, до ДС и ЛСВ који су у својим саопштењима осудили „атмосферу линча у друштву и пораст насиља у Новом Саду” и, како се наводи, неразумевања надлежних за „мајке које више не могу да изађу у шетњу са бебама, за родитеље чија деца нису безбедна на путу до школе, и за активисте који се боре против фашизма и екстремизма“ (саопштење новосадског одбора ДС). Политички актери у НС и АПВ су ипак заједнички утврдили да Нови Сад није и не сме бити град у којем ће се и посумњати на дискриминацију, нити уопште може бити могуће да се неко некажњено извуче за пребијање човека на његовом кућном прагу.

Винце је затим примљен и у Градској кући, где је разговарао са чланом Градског већа за здравство Золтаном Хорватом и шефом Кабинета СНС градоначелника Новог Сада Александром Петровићем, који су, такође, ваљда да не заостану у цивилизованости и мултикултуралности за својим политичким противницима, истакли да је напад на уметника неприхватљив за мултинационалан и мултиконфесионалан град као што је Нови Сад, те да ће надлежни органи, у што краћем року, пронаћи починиоце и привести их правди.

Надлежни органи су, међутим, заиста свој посао одрадили у најбржем року, али је случај Олаха Винцеа добио (не)очекивани обрт – полиција је утврдила да је „ромски активиста“  све измислио и да је пријавио лажан напад и претње, због чега је ПУ Нови Сад саопштила да ће против њега поднети кривичну пријаву.

Истина је, дакле, брзо утврђена, али иако је већина медија објавила вест о Винцеовој превари, накнадно оповргавање нема исту тежину којом може да покрије претходну нашироко коментарисану вест и њене негативне ефекте. Такође, ниједна странка и НВО сада се није огласила пригодним и пикантним саопштењима, нити су медији који су предњачили у нападима нашли за сходно да анализирају зашто је Винце слагао и да ли је, на пример, он све урадио да би имао доказ политичког прогона и тиме повећао себи шансе за добијање азила у некој западноевропској земљи. Случај „Винце“ отвара такође повод за истраживања о злоупотребама позитивне дискриминације из чисто материјалних побуда, али у „европској Србији“ све су то питања прекривена „проевропском“ маглом, у којој се неки сасвим добро сналазе, све док полиција не почне да ради свој посао.