Да је блокада „Јужног тока“ директно везана за Вашингтон постало је јасно када су Бугарска и Хрватска безмало одустале од овог пројекта након неколико „пријатељских посета“ групе америчких сенатора. 

Поређења ради, у 2008. пре једностране примене ССП-а, од царина је наплаћено око 800 милиона евра. У првој години примене ССП-а ти приходи су пали на 500 милиона евра, у 2010. на 430 милиона евра, 2011. на 380 милиона, 2012. на 315 милиона, лане на 285 милиона и ове ће, чак и ако буде наплаћено све што је планирано ребалансом, приходи од царине пасти на 260 милиона евра.

На тај начин је, обичан радник, стављен у апсолутно подређен положај према послодавцу, без могућности да било шта промени. Он постаје ресурс, шрафић у ,,машини”, који ,,власнику машине“ треба да буде захвалан што му пружа могућност да преживи, ма какав тај живот био.

Након Другог светског рата па до светске економске кризе у САД-у је на пример евидентан запањујући пораст рада за тржиште. Истовремено, по правилу, рад је све мање плаћен услед чињенице да је рад роба и да му цена пада док понуда расте.

Oдбрана јавног сектора је битна не само зато што ће радници у њему имати мање плате, радити у лошијим условима или бити пребачени у приватни сектор где ће бити изложени већ надалеко чувеном третману, већ и зато што то значи поскупљење услуга јавног сектора за све остале, одлив нашег новца у приватни сектор и општи пад привредне активности.

Налик гоничу робова, Вучић својим изјавама, интервјуима и текстовима, бичује раднике, терајући их да још више раде, без очекивања зараде довољне за пристојан, достојанствен живот.

Почетком 90-тих владала је опседнутост неолибералним догмама и глобализацијом. Две деценије касније, магнетизам неолибералних догми, али и саме економске глобализације је скоро нестао. Економска глобализација, између осталог, била је перципирана као ширење капитализма и благостања које капитализам с собом носи.

“Удварајући” се банкама, до недавно сте клијенте убедјивали да не туже “јадне” банке. А сада Вас клијенти, посебно становништво, много и не интересују.

Слични центри били би у другим градовима земаља централне и источне Европе, у зависности од области сарадње коју те земље понаособ развијају у сарадњи са Кином. Бивши министар Милан Бачевић, дакле, није измислио или сам предложио кинеској страни могућност да Београд буде центар за кинеске инфраструктурне инвестиције.

Причињена штета од поплава је фактор који ће доминантно одредити стање привреде и друштва у Србији у дужем периоду, а начин на који се као друштво будемо суочили са последицама ове кризе умногоме ће утицати на будућност земље.