Кад смо код ГСП Београд, осврнуо бих се и на Предлог плана пословања овог јавног предузећа. У том Предлогу планирана је набавка специјализованих возила за транспорт хране у износу од 8,2 милиона динара. Да ли че то ГСП у наредној години да почне да се бави и додатном делатношћу или је у питању грешка?

Приче о отпуштањима и беди, понављају се широм Србије. Стопа незапослености у земљи је једна од највећих у Европи – 27% у фебруару (2013) , судећи по подацима Европске Уније. Покрајина Војводина као житница и домаћи терен за фирме као што су „Агрохем“ и „Фиделинка“ је један од најтеже погођених региона.

Инвестициони фондови, увек спремни на сарадњу, ипак су се снашли. Крајем 2005. Адвент је продао свој део БТЦ-а исландском фонду Новатор за 300 милиона евра, који ће га касније препродати за много више и наставити да отпушта запослене.

Истина гласи: ''Није цена нечега онолико колико то нешто вреди, него коју најнижу цену је продавац државних ресурса спреман да прихвати.''

 За разлику од многих актера на политичкој сцени, који су у односу на 2010. годину за 180 степени променили ставове о продаји Телекома, па су највећи противници сада највећи заговорници приватизације и обрнуто, ја сам и тада и сада апсолутно био против те приватизације.

 По свој прилици ће се зарада Телекома, која данас храни пензионере, запослене у здравству, школству, култури, телекомуникацијама, захваљујући људима на челу Србије, потрошити негде тамо далеко.  

Мишљења смо да свако предузеће треба продати, укључујући и Телеком Србија под условом да се добијена средства уложе у економску активност која доноси већу садашњу и будућу добит.

Оно што плаши запослене у Телекому Србија, због чега су синдикати одлучно против продаје, је искуство из Хрватске где је након приватизације из компаније отишло 10.000 људи. Синдикати у Хрватској упозоравају да се, заједно са запосленима, из ове компаније исељавају и послови које је некада обављао ХТ.

Пре модерне имали смо предмодерно, тј. традиционално друштво у којем је религија формирала тадашњи поглед на свет, а истина је апсолутна и она се формирала и објашњавала религиозним учењима. Религија и традиција представљају регулаторе друштвеног живота.

Требамо се присетити да су и робови имали жељу, да нешто материјално, створено крвљу и сузама, оставе потомству. Запитајмо се, шта то ми остављамо нашим потомцима? Јесмо ли ми без жеља и љубави према њима? Сем дужничког и колонијалног ропства, да ли им још нешто остављамо?