Приче о отпуштањима и беди, понављају се широм Србије. Стопа незапослености у земљи је једна од највећих у Европи – 27% у фебруару (2013) , судећи по подацима Европске Уније. Покрајина Војводина као житница и домаћи терен за фирме као што су „Агрохем“ и „Фиделинка“ је један од најтеже погођених региона.

Инвестициони фондови, увек спремни на сарадњу, ипак су се снашли. Крајем 2005. Адвент је продао свој део БТЦ-а исландском фонду Новатор за 300 милиона евра, који ће га касније препродати за много више и наставити да отпушта запослене.

Истина гласи: ''Није цена нечега онолико колико то нешто вреди, него коју најнижу цену је продавац државних ресурса спреман да прихвати.''

 За разлику од многих актера на политичкој сцени, који су у односу на 2010. годину за 180 степени променили ставове о продаји Телекома, па су највећи противници сада највећи заговорници приватизације и обрнуто, ја сам и тада и сада апсолутно био против те приватизације.

 По свој прилици ће се зарада Телекома, која данас храни пензионере, запослене у здравству, школству, култури, телекомуникацијама, захваљујући људима на челу Србије, потрошити негде тамо далеко.  

Мишљења смо да свако предузеће треба продати, укључујући и Телеком Србија под условом да се добијена средства уложе у економску активност која доноси већу садашњу и будућу добит.

Оно што плаши запослене у Телекому Србија, због чега су синдикати одлучно против продаје, је искуство из Хрватске где је након приватизације из компаније отишло 10.000 људи. Синдикати у Хрватској упозоравају да се, заједно са запосленима, из ове компаније исељавају и послови које је некада обављао ХТ.

Пре модерне имали смо предмодерно, тј. традиционално друштво у којем је религија формирала тадашњи поглед на свет, а истина је апсолутна и она се формирала и објашњавала религиозним учењима. Религија и традиција представљају регулаторе друштвеног живота.

Требамо се присетити да су и робови имали жељу, да нешто материјално, створено крвљу и сузама, оставе потомству. Запитајмо се, шта то ми остављамо нашим потомцима? Јесмо ли ми без жеља и љубави према њима? Сем дужничког и колонијалног ропства, да ли им још нешто остављамо?

Оно мало расположивих средстава не би требало трошити за субвенционисање богатих страних инвеститора, већ га усмерити тамо где може најбрже дати највеће ефекте. А то је пољопривреда, за чијим производима постоји тражња на европском, а посебно на руском тржишту