Економска политика
|
|
Данијел Цвјетићанин
|
недеља, 23. јул 2017. |
Фабрика аутомобила у Крагујевцу деценијама осцилира између „пословних подухвата столећа“ и „узрочника Долине глади“. Овога лета су се заоштриле противречности између капитала и рада. Дежурне птице злослутнице у домаћим медијима почеле су да најављују одлазак Фијата из Крагујевца. Злонамерни аналитичари сумњиче Фијат да жели да се повуче из Србије, па понижавајућим надницама практично подстиче штрајк и престанак производње у овој нашој фабрици.
|
Економска политика
|
|
Мијат Лакићевић
|
понедељак, 19. јун 2017. |
Посебно плаши оно што је Ђилас наговестио при крају текста, то јест да су „ово само смернице“ и да је „неопходно донети стотине мера које би пратиле овакав развојни концепт“. Коме досада није било јасно какав концепт предлаже Драган Ђилас, сада се у то може лако уверити. У две речи – државно администрирање.
|
Економска политика
|
|
Данијела Ружичић
|
недеља, 21. мај 2017. |
Стране директне инвестиције не могу и не смеју бити основа развоја наше економије. Савет страних инвеститора не може и не сме бити орган који захтева измене законских прописа и доношење економских мера.
|
Економска политика
|
|
Данијела Ружичић
|
субота, 29. април 2017. |
Да резимирам, разлоге кризе у ''Агрокору'' можемо тражити у агресивном расту компаније кроз оптисивање дугова и у расту који је заснован на задуживању како би се створио привид добрих финансијских извештаја због поверења инвеститора и кредитора.
|
Економска политика
|
|
Александар Бркић
|
петак, 23. децембар 2016. |
Традиционално значење речи “тржиште” дословно представља место где се тргује и где се понуда среће са тражњом. У основи, ништа спектакуларно. Но, да бисмо разумели савремено значење термина, требало би имати у виду контекст, односно, неолиберално схватање тржишта, које упоредо са пропадањем српске економије “стицало” статус једине и неупитне економске догме
|
Економска политика
|
|
Бранко Павловић
|
среда, 21. септембар 2016. |
Оног тренутка када би грађани запада сазнали и када би та информација била свима доступна, да фармацеутска индустрија хоће 2.000 милијарди ( то је двоструко више од бруто друштвеног производа Шпаније) нето профита од једног лека и да њихове државе то штите и подржавају, та друштва би се распала.
|
Економска политика
|
|
Радмило Марковић
|
понедељак, 08. август 2016. |
Само у 2014. и 2015. Аеродром је Ер Србији, директним отписом и "исправкама" потраживања, опростио око 4,3 милијарде динара дуга. Узимајући у обзир вредности евра у поменутим годинама, рачун показује да је држава Србија оштетила Аеродром "Никола Тесла" за скоро 36 милиона евра. Када се овом броју дода износ који је држава директно донирала Ер Србији (нешто мање од 119 милиона евра), долазимо до закључка да је само кроз ове две ставке држава Србија на Ер Србију потрошила више од 150 милиона евра.
|
Економска политика
|
|
Горан Николић
|
уторак, 07. јун 2016. |
Истина, све мања расположивост радне снаге, која ће доћи до изражаја двадесетих година овога века када ће стопа незапослености извесно пасти испод просека ЕУ, природно подстиче раст продуктивности рада.
|
Економска политика
|
|
Горан Николић
|
субота, 30. јануар 2016. |
. Иначе, ја сам против отпуштања људи из јавног сектора, што је следећа мера која треба да буде урађена. Мислим да је то уништавање средњег слоја, а и социјалдемократски сам орјентисан, па ми та политика није блиска.
|
Економска политика
|
|
Горан Николић
|
понедељак, 11. јануар 2016. |
Гојазност је за протекле две деценије у земљама ЕУ увећана за 50 одсто, док је у Србији скочила за чак 60 одсто, а код наших малишана и више. Величина порције у Србији је пре 20 година износила 333 калорије, а данас чак 590 калорија.
|
|
Економска политика
|
|
Драган Ђилас
|
четвртак, 22. јун 2017. |
Многи су поставили питање: зашто улагати баш у пољопривреду? Једноставно зато што је пољопривредно земљиште највеће природно богатство којим располажемо и држава мора да буде одговорна за управљање овим ресурсом.
|
Економска политика
|
|
Драган Ђилас
|
недеља, 18. јун 2017. |
Нико у свету нема проблем са државом као озбиљним играчем у привреди, нити са идејом да држава буде власник предузећа. У Србији, на помен такве идеје креће салва напада у којима се помиње увек исти аргумент, да су државна предузећа рак-рана српске привреде.
|
Економска политика
|
|
Мирослав Н. Јовановић
|
субота, 13. мај 2017. |
Без обзира на слаткоречивост домаћих и иностраних политичара који често гостују у Србији, њихове речи у погледу приступања Србије ЕУ имају малу или никакву обавезујућу снагу. Толико је излизано уверавање о ‘европском путу’ или ‘европској перспективи’ Србије да су наведене речи одавно постале трула даска.
|
Економска политика
|
|
Мирослав Јовановић
|
субота, 14. јануар 2017. |
Замисао да економска повезаност смањује склоност ка ратовању и повећава цену оружаних сукоба има одређену тежину, али не и неупитну. Сетимо се само бивше Југославије. Национализам зна да игра много значајнију улогу од економске цене и последице рата. ЕУ је имала снажан утицај на стабилност у Европи, али тај утицај не треба да се преувеличава. Монетарна интеграција и предозираност избеглицама у ЕУ убрзано постају подлогу за разноврсне економске и политичке трзавице и отворене сукобе
|
Економска политика
|
|
Марија Обрадовић
|
уторак, 20. децембар 2016. |
Усвајањем закона о комуналним делатностима доћи ће до великог поскупљења комуналних услуга, отпуштања радника из јавних комуналних предузећа, уз истовремено знатно опадање квалитета комуналних делатности, јер закон предвиђа да приватне фирме које путем концесије или јавно-приватног партнерства уђу у овај систем могу и да испостављају грађанима Србије рачуне за своје услуге, тј. да их наплаћују.
|
Економска политика
|
|
Мирослав Самарџић
|
уторак, 09. август 2016. |
Радило се, према мишљењу Варуфакиса, о гигантској хијерархијски организованој корпорацији којом управљају технократе чији је задатак био да све деполитизују и да се минимализују конфликти.
|
Економска политика
|
|
Лазар Ђуровић
|
петак, 08. јул 2016. |
Дакле овде је нарушена сврха валутне клаузуле као такве јер је дошло до озбиљног поремећаја еквивалентности узајамних давања на штету грађана а у корист страних банака у Србији. Tиме ће грађани вратити не само купљени стан него два или више станова.
|
Економска политика
|
|
Горан Николић
|
субота, 27. фебруар 2016. |
Дакле, како свет постаје сложенији и награде за врхунске когнитивне способности се повећавају, тако сиромашни родитељи постаје све већа препрека друштвеној покретљивости. Јаз између богатих и сиромашних расте већ у васпитавању деце.
|
Економска политика
|
|
Смиљана Видић
|
уторак, 26. јануар 2016. |
Која фирма има толико новца у делатности која је наведена као услов? Прст се упире у “МК груп” Миодрага Костића. Шта знамо о такозваном краљу шећера? То да је 2002. године купио три шећеране за 9 евра и да се те приватизације налазе на оном фамозном списку “24 спорне”.
|
Економска политика
|
|
Ђорђе Стојковић
|
субота, 02. јануар 2016. |
Сада, 12 година после је сасвим јасно да неки „службеник који је прошао обуку за послове платног промета“ не може ни после 12 година да ради оно што су радили службеници СДК.
|
|