Да ли је повећање стопе била економија или политика? Ако је политика, зашто се буне када их политика не интересује. Ако није политика, већ економија, онда тражите решење у економији, али знајте економија је ипак наука.

Румуни очајнички траже посао и у Србији (иако је њихова земља у формалном смислу годинама ''испред'' наше на такозваном европском путу). Или, шест година након пријема у ЕУ, румунски држављани раде као надничари у Србији (иако наша држава није отпочела чак ни преговоре о чланству о ЕУ).

Основни узрочник кризе се свесно прећуткује, а он се налази у злоупотреби долара као светске резервне валуте. САД су користећи своју економску, политичку и војну моћ могле да наметну осталом свету масовно коришћење долара и после 1971. када су једнострано укинуле конвертибилност долара за злато.

Податак о губљењу скоро 10% становништва само у једној деценији, показују и да би стопа незапослености (која је такође скоро двоцифрена) била још веће да нема исељавања из Бугарске. Тачније, неколико стотина хиљада Бугара ради у Италији, Шпанији и другим земљама ЕУ.

Пре него што стигнемо до самих грађана, морамо бар поменути Удружења за заштиту потрошача. Тешко је, и мало некоректно, критиковати неког ко бар покушава да нешто уради у општем мртвилу. Међутим, њихов учинак је евидентно раван нули. Скоро да не оправдавају смисао свог постојања.

На стр. 11 и 13.Студије изводљивост о ССП између ЕУ и Косова се наводи да ЕК тесно сарађује и са такозваним Министарством за трговину и индустрију Косова. Управо то министарство треба да има важну улогу у преговорима око ССП-а истиче Европска комисија.

Лако је критиковати старо-нову владу са стажом мањим од 100 дана, која је, како каже министар који већ дуги низ година контролише токове новца, затекла празну државну касу па се мора задуживати да народ не би помро од глади.

Обе тврдње су у духу „јастребске реторике“ америчких конзервативаца, који знатно више воле да се позивају на идеје да у политици постоје поступци који су сами по себи „добри“ или „лоши“, као што се лепо надовезују на данас актуелну европску дилему између „штедње и развоја“ (америчка дилема гласи „повећати или смањити порезе“).

Наша привреда је у так лошем стању да не може да јој се нанесе никаква додатна штета истраживањем коруптивних радњи.Српка привреда је пала на ниске гране.

Незапосленост је данас нарочито велика међу младима, а они су у узрасту који је најкреативнији и када знања стечена школовањем брзо застаревају и треба одмах да се реализују у пракси, када треба да створе одличне радне навике, да се као млади самопотврде и добију самопоуздање.